Део трећи
ПРАВА НА ОЧУВАЊЕ ПОСЕБНОСТИ
Члан 9.
Избор и употреба личног имена
1) Припадници националних мањина имају право на
слободан избор и коришћење личног имена и имена своје деце,
као и на уписивање ових личних имена у све јавне исправе,
службене евиденције и збирке података о личности* према
језику и правопису припадника националне мањине. (2018)
2) Право из става 1. овог члана не искључује
паралелан упис имена и по српском правопису и писму.
Члан 10.
Право на употребу матерњег језика
Припадници националних мањина могу слободно употребљавати
свој језик и писмо, приватно и јавно.
Члан 11.
Службена употреба језика и писма
1) На територији јединице локалне самоуправе где
традиционално живе припадници националних мањина, њихов
језик и писмо може бити у равноправној службеној употреби.
2) Jeдиницa лoкaлнe сaмoупрaвe ћe oбaвeзнo својим
статутом увeсти у рaвнoпрaвну службeну упoтрeбу jeзик и
писмo нaциoнaлнe мaњинe укoликo прoцeнaт припaдникa тe
нaциoнaлнe мaњинe у укупнoм брojу стaнoвникa нa њeнoj
тeритoриjи дoстижe 15% прeмa рeзултaтимa пoслeдњeг пoписa
стaнoвништвa. Јединица локалне самоуправе уводи језик и
писмо националне мањине у службену употребу најкасније у
року од 90 дана од утврђивања испуњености законом прописаних
услова. (2018)
3) У јединици локалне самоуправе где је у тренутку
доношења овог закона језик националне мањине у службеној
употреби, исти ће остати у службеној употреби.
4) Службена употреба језика националних мањина из
става 1. овог члана подразумева нарочито: коришћење језика
националних мањина у управном и судском поступку и вођење
управног поступка и судског поступка на језику националне
мањине, употребу језика националне мањине у комуникацији
органа са јавним овлашћењима са грађанима; издавање јавних
исправа и вођење службених евиденција и збирки података о
личности* и података на језицима националних мањина и
прихватање тих исправа на тим језицима као пуноважних,
употреба језика на гласачким листићима и бирачком материјалу,
употреба језика у раду представничких тела.
5) На територијама из става 2. овог члана, имена
органа који врше јавна овлашћења, називи јединица локалне
самоуправе, насељених места, тргова и улица и други топоними
исписују се и на језику дотичне националне мањине, према
њеној традицији и правопису.
6) У насељеним местима у јединицама локaлне
самоуправе, чија је територија одређена у складу са законом
којим се уређује територијална организација Републике Србије,
у којима проценат припадника одрeђене националне мањине у
укупном броју становника на територији насељеног места
достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва
имена органа који врше јавна овлашћења, називи јединица
локалне самоуправе, насељених места, тргова и улица и други
топоними исписују се и на језику дотичне националне мањине,
према њеној традицији и правопису, и у случају да језик те
националне мањине није у службеној употреби на територији
јединице локaлне самоуправе у складу са ставом 2. овог члана.
(2018)
7) Скупштина јединице локалне самоуправе утврдиће
статутом насељена места из става 6. овог члана имајући у
виду традиционалну насељеност припадника националне мањине и
претходно прибављено мишљење националног савета. (2018)
8) Припадници националних мањина чији број у укупном
становништву Републике Србије* достиже најмање 2% према
последњем попису становништва, могу се обратити републичким
органима* на свом језику и имају право да добију одговор на
том језику. (2018)
9) Припадници националних мањина чији број у укупном
становништву Републике Србије не достиже 2% према последњем
попису становништва могу се обратити републичким органима на
свом језику и имају право да добију одговор на том језику
преко јединице локалне самоуправе у којој је језик те
националне мањине у службеној употреби, при чему јединица
локалне самоуправе обезбеђује превођење и сноси трошкове
превођења дописа упућеног републичком органу и одговора тог
органа. (2018)
10) Народни посланик припадник националне мањине има
право да на седници Народне скупштине говори и да писане
документе у раду Народне скупштине, предвиђене Пословником,
подноси на свом језику. (2018)
11) Када се народни посланик у раду Народне скупштине
служи својим језиком у смислу става 10. овог члана, стално
или у одређеном случају, генерални секретар Народне
скупштине је дужан да обезбеди истовремено превођење његовог
усменог излагања или документа који је поднео, на српски
језик.*
Члан 11а (2018)
Објављивање закона на језицима националних мањина*
1) Министарство надлежно за остваривање права
националних мањина (у даљем тексту: Министарство),
обезбеђује превођење и објављује збирке пречишћених текстова
најзначајнијих закона Републике Србије чији се предмет
уређивања у целини или највећим делом односи на остваривање
права националних мањина.*
2) Министарство је у обавези да законе из става 1.
овог члана учини доступним и у електронском облику, на
својој интернет страници и на порталу е-Управе, као и да
споразумно одређени број збирки пречишћених текстова закона
из става 1. овог члана достави националним саветима
националних мањина. *
3) О објављивању закона из става 1. овог члана
Министарство периодично и по потреби извештава Савет за
националне мањине.*
4) Изузетно од става 1. овог члана, национални савет
националне мањине може ресорном министарству поднети предлог,
уз образложење да је то од посебног значаја за остваривање
права и слобода националне мањине, да ресорно министарство
обезбеди превођење и објављивање збирке пречишћених текстова
одређених закона из свог законског делокруга који садрже
одредбе које се односе на остваривање права и слобода
националних мањина, односно уређују друштвене односе који су
од посебног значаја за националне мањине.*
5) У случају да ресорно министарство прихвати предлог
националног савета националне мањине, министарство је у том
случају у обавези да законе из става 4, овог члана учини
доступним и у електронском облику, на својој интернет
страници и на порталу е-Управе, као и да споразумно одређени
број збирки пречишћених текстова закона из става 4, овог
члана достави националном савету националне мањине.*
6) Приликом одлучивања о предлогу из става 4. овог
члана посебно се води рачуна о расположивости планираних
буџетских средстава, као и о томе да ли се у периоду од
наредних годину дана након подношења предлога националног
савета националне мањине планирају измене и допуне или
доношење новог закона уместо закона чије се превођење
односно објављивање предлаже.*
7) Ресорно министарство о поступању из ставова од 4.
до 6. овог члана извештава Савет за националне мањине. *
Члан 11б (2018)
1) Прописи аутономне покрајине објављују се на језицима
националних мањина у складу са статутом и општим актима
аутономне покрајине.*
2) Прописи јединица локалне самоуправе објављују се
на језицима националних мањина, у складу са статутом и
општим актима јединица локалне самоуправе, у складу са
законом.*
Члан 12.
Право на неговање културе и традиције
1) Изражавање, чување, неговање, развијање, преношење и
јавно испољавање националне и етничке, културне, верске и
језичке посебности као дела традиције грађана, националних
мањина и њихових припадника је њихово неотуђиво индивидуално
и колективно право.
2) У циљу очувања и развоја националне и етничке
посебности, припадници националних мањина имају право да
оснивају посебне културне, уметничке и научне установе,
друштва и удружења у свим областима културног и уметничког
живота.
3) Установе, друштва и удружења из става 2. овог
члана самостални су у раду. Република, аутономне покрајине и
јединице локалне самоуправе могу учествовати у финансирању
друштава и удружења националних мањина. (2018)
4) За подстицање и подршку установа, друштава и
удружења из става 3 овог члана могу се оснивати посебне
фондације. (2018)
5) Музеји, архиви и заводи за заштиту споменика
културе чији је оснивач Република, аутономне покрајине или
јединице локалне самоуправе обезбедиће представљање и
заштиту културног и историјског наслеђа од посебног значаја
за националне мањине на територији за коју су надлежни. У
одлучивању о начину представљања културног и историјског
наслеђа за које је у складу са одредбама посебног закона
утврђено да је од посебног значаја за националне мањине
учествују и представници њихових националних савета. (2018)
6) Установе културе чији је оснивач јединица локалне
самоуправе која се у смислу закона којим се уређује локална
самоуправа сматра национално мешовитом јединицом локалне
самоуправе, својим програмима рада обезбедиће садржаје, мере,
активности или манифестације којима се чува и промовише
културни идентитет и традиција националних мањина
традиционално настањених на њеној територији. (2018)
Члан 13.
Школовање на матерњем језику
1) Припадници националних мањина имају право на
васпитање и образовање на свом језику, односно говору у
установама* предшколског, основног и средњег васпитања и
образовања. (2018)
2) За остваривање права из става 1 овог члана може се
прописати одређени минимални број ученика, с тим да тај број
може да буде мањи од минималног броја ученика који је
законом прописан за обезбеђење одговарајућих облика наставе
и образовања. (2018)
3) Образовање на језику националне мањине не
искључује обавезно учење српског језика.
4) Програм наставе за потребе образовања из става 1
овог члана, у делу који се односи на национални садржај, у
значајној мери ће садржати теме које се односе на историју,
уметност и културу националне мањине.
5) Национални савети националних мањина учествују у
изради наставних програма за предмете који изражавају
посебност националних мањина на језику, односно говору
националних мањина, двојезичне наставе и учења језика
националних мањина са елементима националне културе, у
складу са прописима којима је уређено доношење наставних
програма за националне мањине. (2018)
6) У циљу међусобне толеранције националних мањина и
већинског становништва и обезбеђивања интеркултуралности,
реализују се програми наставних и ваннаставних активности у
основном и средњем образовању и васпитању о историји,
култури и положају националних мањина у Републици Србији.
(2018)
Члан 14.
1) За потребе образовања на језику националних мањина из
члана 13, став 1. у оквиру високог образовања подржаће се
развијање студијских програма за васпитаче и наставнике на
језицима националних мањина, у складу са законом који
уређује високо образовање. (2018)
2) Високошколска установа може организовати лекторат
на језицима националних мањина где студенти припадници
националних мањина могу да савладају стручне термине и на
језику националне мањине. (2018)
3) Република, покрајина и јединица локалне самоуправе
могу да помажу стручно оспособљавање наставника за потребе
образовања из става 1, овог члана. (2018)
4) Република поспешује међународну сарадњу са циљем
да се припадницима националних мањина омогући да студирају у
иностранству на матерњем језику и да се тако стечене дипломе
признају у складу са законом. (2018)
Члан 15
1) Припадници националних мањина имају право да оснују и
одржавају приватне образовне установе, школе, или
универзитет, где ће се образовање организовати на језицима
националних мањина или двојезично, у складу са законом.
2) У финансирању установа из става 1. овог члана, као
и у обезбеђивању средстава за виши квалитет образовања и
васпитања на језицима националних мањина у установама чији
је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица
локалне самоуправе могу да учествују домаће и стране
организације, фондације и приватна лица, у складу са законом.
(2018)
3) У случају финансијске и друге донације из
претходног става, држава ће обезбедити одређене олакшице или
ослобађање од дажбина.
Члан 16.
Употреба националних симбола
1) Припадници националних мањина имају право избора и
употребе националних симбола и знамења.
2) Национални симбол и знамење не могу бити идентични
са симболом и знамењем друге државе.
3) Националне симболе, знамења и празнике националних
мањина предлажу национални савети. Симболе, знамење и
празнике националних мањина потврђује Савет* за националне
мањине.
4) Симболи и знамења националних мањина се након
објављивања одлуке Савета за националне мањине о њиховом
потврђивању службено истичу током државних празника
Републике Србије и потврђених празника националне мањине на
зградама и у просторијама локалних органа и организација са
јавним овлашћењима на подручјима на којима је језик
националне мањине у службеној употреби односно на начин
утврђен одлуком о потврђивању симбола. (2018)
5) Уз знамења и симболе националне мањине, приликом
обележавања државног празника Републике Србије, обавезно се
истичу Државна застава Републике Србије и Мали грб Републике
Србије, на начин установљен законом којим се уређује изглед
и употреба државних симбола Републике Србије. (2018)
6) Уз знамења и симболе националне мањине, приликом
обележавања потврђеног празника националне мањине, обавезно
се истичу Народна застава Републике Србије и Мали грб
Републике Србије, на начин установљен законом којим се
уређује изглед и употреба државних симбола Републике Србије.
(2018)
7) На улазу у службене просторије националног савета
могу се, на пригодан начин, током читаве године, истицати
симболи националне мањине уз истицање државних симбола
Републике Србије. (2018)
Члан 17.
Јавно обавештавање на језицима националних мањина
1) Припадници националних мањина имају право на потпуно
и непристрасно обавештавање на свом језику, укључујући право
на изражавање, примање, слање и размену информација и идеја
путем штампе и других средстава јавног обавештавања.
2) Држава ће у програмима радија и телевизије јавног
сервиса обезбедити информативне, културне и образовне
садржаје на језику националне мањине. (2013)
3) Припадници националних мањина имају право да
оснивају и одржавају медије на свом језику. |
CHAPITRE III
LE
DROIT DE CONSERVER SON IDENTITÉ
Article 9
Choix dans l'emploi des noms personnels
1)
Les membres appartenant aux minorités nationales ont le droit de choisir
librement et d'utiliser leurs noms personnels et les noms de leurs
enfants, ainsi que le droit de les écrire dans tous les documents publics,
les rapports officiels et les bases de données personnelles, etc., dans la langue et
l'alphabet de toute personne appartenant à la minorité nationale.
2) Ce droit prévu au paragraphe 1 du présent article n'exclut pas
l'entrée équivalente du nom écrite conformément à l'orthographe et à
l'alphabet serbe.
Article 10
Droit d'employer sa langue maternelle
Les membres appartenant aux minorités nationales peuvent employer librement
leur langue et leur alphabet dans l'usage privé et
l'usage officiel.
Article 11
L'emploi officiel de la langue et de l'alphabet
1)
Sur le
territoire d'une unité d'autonomie locale où vivent traditionnellement
des membres des minorités nationales, leur langue et leur alphabet
peuvent être en usage officiel égal.
2)
Toute unité d'autonomie locale introduira obligatoirement la langue et
l'alphabet d'une minorité nationale dans un usage officiel égal par son
statut si le pourcentage de membres de cette minorité nationale dans la
population totale de son territoire atteint 15% selon les résultats du
dernier recensement. L'unité d'autonomie locale doit introduire la
langue et l'alphabet de la minorité nationale dans l'usage officiel au
plus tard 90 jours à compter de la détermination du respect des
conditions prescrites par la loi.
3)
Dans une unité d'autonomie locale où la langue d'une minorité nationale
est d'usage officiel au moment de la promulgation de la présente loi,
elle restera d'usage officiel.
4)
L'usage officiel de la langue des minorités nationales visée
au paragraphe 1 du présent article comprend notamment:
l'emploi de la langue des minorités nationales dans toute
procédure administrative et judiciaire, ainsi que dans le
déroulement et la conduite de la procédure administrative et
judiciaire dans la langue de la minorité nationale;
la publication
des
documents publics et la tenue des registres officiels et des
collections de données à caractère personnel dans les
langues des minorités nationales et l'acceptation des
documents dans ces langues comme valides; l'emploi des
langues sur les bulletins de vote et le matériel de vote,
l'usage des langues dans les travaux des organismes
représentatifs.
5)
Dans les territoires visés au paragraphe 2 du présent
article, les noms des organismes exerçant l'autorité
publique, les noms des collectivités locales autonomes, des
localités, des places et des rues et des autres toponymes
doivent également être écrits dans la langue de la minorité
nationale respective, selon sa tradition et son orthographe.
6)
Dans les zones d'habitation des unités d'autonomie locale, dont
le territoire est déterminé conformément à la loi régissant
l'organisation territoriale de la république de Serbie, dans
laquelle le pourcentage de membres d'une certaine minorité
nationale dans la population totale de la colonie atteint
15% selon le dernier recensement. exercer l'autorité
publique, les noms des unités d'autonomie locale, des
localités, des places et des rues et des autres toponymes
doivent également être écrits dans la langue de la minorité
nationale respective, selon sa tradition et son orthographe,
et au cas où la langue de cette minorité nationale ne serait
pas employée officiellement dans l'unité d'autonomie locale,
conformément au paragraphe 2 du présent article.
7)
L'Assemblée d'une unité d'autonomie locale détermine les
implantations visées au paragraphe 6 du présent article par
le statut, en tenant compte de la population traditionnelle
des membres de la minorité nationale et de l'avis
préalablement obtenu du Conseil national.
8)
Les membres des minorités nationales dont le nombre dans la
population totale de la république de Serbie atteint au
moins 2% selon le dernier recensement peuvent s'adresser aux
autorités nationales dans leur propre langue et ont le droit
de recevoir une réponse dans cette langue.
9)
Les membres des minorités nationales dont le nombre dans la
population totale de la république de Serbie n’atteint pas
2% selon le dernier recensement peuvent s’adresser aux
autorités nationales dans leur propre langue et ont le droit
de recevoir une réponse dans cette langue par
l’intermédiaire de l’administration locale dans laquelle la
langue de cette minorité nationale est d’usage officiel et
où l'unité d'autonomie locale assure la traduction et prend
en charge les frais de traduction de la lettre envoyée à
l'organisme de la république et de la réponse de celui-ci.
10)
Un député appartenant à une minorité nationale a le droit de
prendre la parole lors d'une séance de l'Assemblée nationale
et de soumettre des documents écrits dans les travaux de
l'Assemblée nationale, prévus dans le règlement, dans sa
propre langue.
11)
Lorsqu'un député au moment des travaux de l'Assemblée
nationale emploie sa langue au sens du paragraphe 10 du
présent article, de manière permanente ou dans un certain
cas, le secrétaire général de l'Assemblée nationale est tenu
de fournir une traduction simultanée de sa présentation
orale ou du document soumis en serbe.
Article 11-a (2018)
Publication des lois dans les langues des minorités
nationales
1)
Le ministère chargé de l'exercice des droits des minorités
nationales (ci-après: le Ministère) assure la traduction et
publie des recueils de textes consolidés des lois les plus
importantes de la république de Serbie, dont l'objet
réglemente en tout ou en partie l'exercice des droits des
minorités nationales.
2)
Le Ministère est tenu de mettre à disposition les lois
visées au paragraphe 1 du présent article sous forme
électronique, sur son site Internet et sur le portail de
l'administration électronique, ainsi que de soumettre un
certain nombre de recueils de textes consolidés de lois
visés au paragraphe 1 du présent article aux conseils
nationaux des minorités nationales.
3)
Le Ministère fait périodiquement et, si nécessaire, un
rapport sur la publication de la loi visée au paragraphe 1
du présent article au Conseil des minorités nationales.
4)
Nonobstant le paragraphe 1 du présent article, le Conseil
national d'une minorité nationale peut soumettre une
proposition au ministère de tutelle, expliquant qu'il est
d'une importance particulière pour l'exercice des droits et
libertés de la minorité nationale, que le ministère de
tutelle assure la traduction et la publication d'un recueil
de textes consolidés de certaines lois, lesquelles
contiennent des dispositions relatives à l'exercice des
droits et libertés des minorités nationales, c'est-à-dire
réglementent les relations sociales qui revêtent une
importance particulière pour les minorités nationales.
5)
Dans le cas où le ministère de tutelle accepte la
proposition du Conseil national de la minorité nationale, le
Ministère est tenu de rendre les lois visées au paragraphe 4
du présent article disponibles sous forme électronique, sur
son site Web et sur le portail de gestion électronique,
ainsi que de convenir d'un certain nombre de recueils de
textes consolidés de la loi visée au paragraphe 4 du présent
article, lesquels sont soumis au Conseil national de la
minorité nationale.
6)
Lors de la décision sur la proposition visée au paragraphe 4
du présent article, une attention particulière doit être
accordée à la disponibilité des fonds budgétaires prévus,
ainsi qu'à la question de savoir si, dans la période d'un an
après la soumission de la proposition du Conseil national
des minorités nationales, des amendements ou de nouvelles
lois sont envisagés, dont la traduction ou la publication
est proposée.
7)
Le ministère de tutelle fera rapport au Conseil des
minorités nationales sur la procédure visée aux paragraphes
4 à 6 du présent article.
Article 11-b
1)
Les règlements de la province autonome doivent être publiés
dans les langues des minorités nationales, conformément au
statut et aux actes généraux de la province autonome.
2)
Les règlements des collectivités locales autonomes doivent
être publiés dans les langues des minorités nationales,
conformément au statut et aux actes généraux des
collectivités locales autonomes, conformément à la loi.
Article 12
Droit de préserver sa culture et ses traditions
1) L'expression, la sauvegarde, la protection, le développement, la
transmission et l'expression publique de la différence nationale,
ethnique, culturelle, religieuse et linguistique, en tant que composante
de la tradition des citoyens, des minorités nationales et de leurs
membres, constitue leur droit propre inaliénable, individuel et collectif.
2) Aux fins de la préservation et du développement de l'identité
nationale et ethnique, les membres appartenant aux minorités nationales
ont le droit de créer des institutions culturelles, artistiques et scientifiques
distinctes dans tous les
domaines de la
vie culturelle et artistique.
3)
Les institutions, les sociétés et les associations visées au
paragraphe 2 du présent article sont indépendantes dans
leurs travaux. La République, les provinces autonomes et les
collectivités locales autonomes peuvent participer au
financement des sociétés et des associations de minorités
nationales. (2018)
4)
Des fondations spéciales peuvent être créées pour encourager
et soutenir les institutions, les sociétés et les
associations visées au paragraphe 3 du présent article.
(2018)
5)
Les
musées, les archives et les instituts de protection des
monuments culturels fondés par la République, les provinces
autonomes ou les collectivités locales assureront la
présentation et la protection du patrimoine culturel et
historique d'importance particulière pour les minorités
nationales du territoire dont elles sont responsables. Les
représentants de leurs conseils nationaux participent
également aux décisions relatives au mode de présentation du
patrimoine culturel et historique qui, conformément aux
dispositions d’une loi spéciale, a été jugé d’une importance
particulière pour les minorités nationales. (2018)
6)
Les institutions culturelles fondées par une unité
d'autonomie locale qui est considérée comme une unité
nationale mixte d'autonomie locale au sens de la loi
régissant l'autonomie locale doivent, avec leurs programmes
de travail, fournir des contenus, des mesures, des activités
ou des manifestations qui préservent et promeuvent
l'identité culturelle et les traditions des minorités
nationales sur leur territoire. (2018)
Article 13
L'éducation dans la langue maternelle
1)
Les membres des
minorités nationales ont le droit de recevoir une éducation et un
enseignement dans leur langue maternelle, c'est-à-dire à la parole, dans
les établissements d'enseignement préscolaire, primaire et secondaire.
(2018)
2) Un certain nombre minimum d’élèves peut être prescrit pour
obtenir le droit du paragraphe 1 du présent article, de sorte que le
nombre peut être inférieur au nombre minimum d’élèves qui est légalement
prescrit par la loi pour fournir des formes appropriées d’enseignement
et d’éducation. (2018)
3)
L'enseignement dans la langue d'une minorité nationale n'exclut pas
l'apprentissage obligatoire de la langue serbe.
4)
Le programme pour les besoins de l'éducation visé au
paragraphe 1 du présent article, dans la partie relative au
contenu national, contient de manière significative des
sujets liés à l'histoire, à l'art et à la culture de la
minorité nationale.
5)
Les conseils nationaux des minorités nationales participent
à l'élaboration de programmes pour les matières qui
expriment l'identité des minorités nationales dans la langue
maternelle, c'est-à-dire la parole des minorités nationales,
l'enseignement bilingue et l'apprentissage des langues des
minorités nationales avec des éléments de culture nationale,
conformément à la réglementation régissant l'adoption de
programmes pour les minorités nationales.
(2018)
6)
Afin de tolérer mutuellement les minorités nationales et la
population majoritaire et d'assurer l'interculturalité, des
programmes d'enseignement et d'activités parascolaires dans
l'enseignement primaire et secondaire et l'éducation sur
l'histoire, la culture et la situation des minorités
nationales en république de Serbie sont mis en œuvre.
(2018)
Article 14
1)
Pour les besoins d'enseignement dans la langue des minorités
nationales visés au paragraphe 1 de l'article 13 dans
l'enseignement supérieur, le développement de programmes
d'études pour les éducateurs et les enseignants dans les
langues des minorités nationales doit être soutenu,
conformément à la loi régissant l'enseignement supérieur.
2)
Tout établissement d'enseignement supérieur peut organiser
un cours dans les langues des minorités nationales où les
étudiants appartenant à des minorités nationales peuvent
maîtriser des stages professionnels dans la langue de la
minorité nationale.
3)
La République, la province et l'unité d'autonomie locale
peuvent aider à la formation professionnelle des enseignants
pour les besoins de l'éducation visés au paragraphe 1 du
présent article.
4)
La République favorise la coopération internationale dans le
but de permettre aux membres des minorités nationales
d'étudier à l'étranger dans leur langue maternelle et de
reconnaître ces diplômes conformément à la loi.
Article 15
1)
Les membres appartenant à des minorités nationales ont le
droit de créer et de maintenir des établissements
d'enseignement privés, des écoles ou des universités, où
l'enseignement sera organisé dans les langues des minorités
nationales ou dans les deux langues, conformément à la loi.
2)
Les organisations nationales et étrangères, les
fondations et les personnes physiques peuvent participer au
financement des établissements visés au paragraphe 1 du
présent article, ainsi qu'au financement de l'enseignement
supérieur de qualité dans les langues des minorités
nationales dans les établissements fondés par la République,
la province autonome ou l'unité d'autonomie locale.
conformément à la loi. (2018)
3)
Dans le cas des dons financiers et autres du paragraphe
précédent, l'État accordera certaines exonérations ou
exonérations de droits.
Article 16
L'emploi des symboles nationaux
1)
Les
membres des minorités nationales ont le droit de choisir et
d'utiliser des symboles et des drapeaux nationaux.
2)
Un symbole et un drapeau nationaux ne peuvent pas être
identiques au symbole et au drapeau d'un autre pays.
3)
Les symboles nationaux, les drapeaux et les jours fériés des
minorités nationales sont proposés par les conseils
nationaux. Les symboles, drapeaux et jours fériés des
minorités nationales sont confirmés par le Conseil des
minorités nationales.
4)
Après la publication de la décision du Conseil des minorités
nationales sur leur confirmation, les symboles et signes des
minorités nationales sont officiellement affichés pendant
les jours fériés nationaux de la république de Serbie et les
jours fériés des minorités nationales confirmés dans les
bâtiments et locaux des autorités locales et des
organisations ayant une autorité publique dans les zones où
la langue de la minorité nationale est d'usage officiel,
c'est-à-dire de la manière déterminée par la décision de
confirmation du symbole. (2018)
5)
Parallèlement aux drapeaux et symboles de la minorité
nationale, lors de la célébration de la fête nationale de la
république de Serbie, le drapeau national de la république
de Serbie et l'écusson de la république de Serbie doivent
être affichés, de la manière établie par la loi régissant
l'apparition et l'utilisation des symboles nationaux de la
république de Serbie. (2018)
6)
Parallèlement aux drapeaux et symboles de la minorité
nationale, lors de la célébration de la fête confirmée de la
minorité nationale, le drapeau national de la république de
Serbie et l'écusson de la république de Serbie doivent être
affichés, de la manière établie par la loi régissant
l'apparition et l'usage des symboles nationaux de la
république de Serbie. (2018)
7)
À l'entrée des locaux officiels du Conseil national, les
symboles de la minorité nationale peuvent être affichés de
manière appropriée tout au long de l'année, ainsi que
l'affichage des symboles nationaux de la république de
Serbie. (2018)
Article 17
L'information publique dans les langues des
minorités nationales
1)
Les membres appartenant à des minorités nationales ont le
droit à une information complète et impartiale dans leur langue maternelle, y
compris le droit d'exprimer, de recevoir, d'envoyer et d'échanger des
informations et des idées au moyen de la presse et d'autres médias.
2)
L'État fournira des informations, des contenus culturels et
pédagogiques dans la langue de la minorité nationale dans
les émissions de radio et de télévision du service public.
(2013)
3)
Les membres des minorités nationales ont le droit de créer
et de maintenir des médias dans leur langue maternelle.
|