République de Serbie

Serbie Lois diverses à portée linguistiques

 

Закон о народној скупштини (2010) Члан 9. 1) У раду Народне скупштине у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо, а латиничко писмо у складу са законом. 2) Народни посланик има право да на седници Народне скупштине говори и да писане документе у раду Народне скупштине, предвиђене Пословником, подноси на свом језику. 3) Када се народни посланик у раду Народне скупштине служи својим језиком у смислу става 2. овог члана, стално или у одређеном случају, генерални секретар Народне скупштине је дужан да обезбеди истовремено превођење његовог усменог излагања или документа који је поднео, на српски језик.

Loi sur l'Assemblée nationale (2010) Article 9 1) Dans les travaux de l'Assemblée nationale, la langue serbe et l'alphabet cyrillique sont d'usage officiel, mais l'alphabet latin est conforme à la loi. 2) Un membre de l'Assemblée nationale a le droit de prendre la parole lors d'une séance de l'Assemblée nationale et de soumettre des documents écrits dans les travaux de l'Assemblée nationale, tel qu'il est prévu dans le règlement, dans sa langue maternelle. 3) Lorsqu'un député emploie sa langue dans les travaux de l'Assemblée nationale au sens du paragraphe 2 du présent article, de manière permanente ou dans un certain cas, le secrétaire général de l'Assemblée nationale est tenu de fournir une traduction simultanée en serbe de sa présentation orale ou de son document présenté.

Пословник народне скупштине републике србије (2009) Члан 240. 1) У Народној скупштини у службеној употреби је српски језик и ћириличко писмо. 2) Народни посланик има право да на седницама Народне скупштине говори и да писане документе у раду Народне скупштине, предвиђене овим пословником, подноси на свом матерњем језику. 3) Народни посланик који има намеру да се у раду Народне скупштине служи матерњим језиком у смислу става 2. овог члана, било стално, било у одређеном случају, дужан је да о томе благовремено обавести секретара Народне скупштине, како би се обезбедило превођење његовог усменог излагања или докумената које је поднео, на српски језик.

Règlement intérieur de l'Assemblée nationale (2009) Article 240 1) La langue serbe et l'alphabet cyrillique sont en usage officiel à l'Assemblée nationale. 2) Un membre de l'Assemblée nationale a le droit de prendre la parole aux sessions de l'Assemblée nationale et de soumettre des documents écrits dans les travaux de l'Assemblée nationale, tel qu'il est  prévu dans le présent règlement, dans sa langue maternelle. 3) Un député qui a l'intention d'employer sa langue maternelle dans les travaux de l'Assemblée nationale au sens du paragraphe 2 du présent article, de manière permanente ou dans un cas particulier, doit en informer le secrétaire de l'Assemblée nationale en temps opportun, afin d'assurer la traduction en serbe de sa présentation orale ou de ses documents qu’il a présentés.

 

Закон o јавном информисању и медијима (2014-2016) Члан 13. Остваривање права на информисање националних мањина У циљу омогућавања остваривања права националних мањина на информисање на сопственом језику и неговање сопствене културе и идентитета, Република Србија, аутономна покрајина, односно јединица локалне самоуправе обезбеђује део средстава, путем суфинансирања, или других услова за рад медија који објављују информације на језицима националних мањина, преко органа надлежног за послове јавног информисања. Члан 15. Јавни интерес Јавни интерес у области јавног информисања је: 1. истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисање свих грађана Републике Србије; 2. истинито, непристрасно, правовремено и потпуно информисање на матерњем језику грађана Републике Србије припадника националних мањина; 3. информисање на српском језику припадника српског народа који живе ван територије Републике Србије; 4. очување културног идентитета српског народа и националних мањина које живе на територији Републике Србије; 5. информисање иностране јавности на страним језицима када је то од интереса за Републику Србију; 6. информисање особа са инвалидитетом и других мањинских група; Члан 16. Остваривање јавног интереса Република Србија остварује јавни интерес у области јавног информисања искључиво: 1. формирањем јавних сервиса на националном и покрајинском нивоу, у складу са законом; 2. формирањем установе ради остваривања права на јавно информисање становништва на територији Аутономне покрајине Косово и Метохија; 3. омогућавањем националним саветима националних мањина да оснивају установе и привредна друштва ради остваривања права на јавно информисање на језику националне мањине, односно фондације ради остваривања општекорисног циља унапређења јавног информисања на језику националне мањине, у складу са законом; 4. суфинансирањем пројеката у области јавног информисања ради остваривања јавног интереса.

Loi sur l'information publique et les médias (2014-2016) Article 13 Du droit d'informer les minorités nationales Afin de permettre l'exercice du droit des minorités nationales d'être informées dans leur langue maternelle et de s'approprier leur propre culture et leur identité, la république de Serbie, la province autonome ou toute unité d'autonomie locale fournit une partie des fonds, au moyen d'un cofinancement ou d'autres conditions pour le travail des médias qui publient des informations dans les langues des minorités nationales, par l'intermédiaire des autorités en charge des affaires d'information publique. Article 15 L'intérêt public L'intérêt essentiel dans le domaine de l'information publique : 1. d'informer de façon véridique, impartiale, opportune et complète tous les citoyens de la république de Serbie; 2. d'informer de façon véridique, impartiale, opportune et complète, dans leur langue maternelle, les membres des minorités nationales de la république de Serbie ; 3. d'informer en serbe les membres du peuple serbe vivant en dehors du territoire de la république Serbie; 4. de préserver l'identité culturelle du peuple serbe et des minorités nationales vivant sur le territoire de la république de Serbie; 5. d'informer le public étranger en langues étrangères lorsque cela présente un intérêt pour la république de Serbie; 6. d'informer les personnes handicapées et les autres groupes minoritaires; Article 16 Réalisation de l'intérêt public La république de Serbie est consciente de l'intérêt public dans le domaine de l'information du public exclusivement : 1. en mettant en place de services publics aux niveaux national et provincial, conformément à la loi; 2. en créant une institution aux fins d'exercer le droit à l'information publique de la population du territoire de la province autonome du Kosovo-Metohija; 3. en permettant aux conseils nationaux des minorités nationales de créer des institutions et des entreprises dans le but d'exercer le droit à l'information du public dans la langue d'une minorité nationale ou de créer des fondations afin d'atteindre l'objectif du bien commun consistant à améliorer l'information du public dans la langue des minorités nationales, conformément à la loi; 4. en cofinançant des projets dans le domaine de l'information du public à des fins d'intérêt public.

 

Закон о јавним медијским сервисима (2014-2016) Члан 7. Јавни интерес, у складу са законом којим се уређује област јавног информисања, који јавни медијски сервис остварује кроз своје програмске садржаје, је: 1. истинито, благовремено, потпуно, непристрасно и професионално информисање грађана и омогућавање слободног формирања и изражавања мишљења слушалаца и гледалаца на територији Републике Србије, аутономне покрајине и локалне самоуправе; 2. поштовање и представљање основних људских права и слобода, демократских вредности и институција и унапређивање културе јавног дијалога; 3. поштовање приватности, достојанства, угледа, части и других основних права и слобода човека; 4. поштовање и подстицање плурализма политичких, верских и других идеја и омогућавање јавности да буде упозната са тим идејама, не служећи интересима појединих политичких странака и верских заједница, као ни било ком другом појединачном политичком, економском, верском и сличном становишту или интересу; 5. задовољавање потреба у информисању свих делова друштва без дискриминације, водећи рачуна нарочито о друштвено осетљивим групама као што су деца, омладина и стари, мањинске групе, особе са инвалидитетом, социјално и здравствено угрожени и др.; 6. задовољавање потреба грађана за програмским садржајима који обезбеђују очување и изражавање културног идентитета како српског народа тако и националних мањина, водећи рачуна да националне мањине прате одређене програмске целине и на свом матерњем језику и писму; Члан 8. У остваривању јавног интереса из члана 7. овог закона јавни медијски сервис дужан је да: 1. уважава језичке и говорне стандарде, како већинског становништва тако, у одговарајућој сразмери, и националних мањина на подручју на коме се програм емитује као и језичке и говорне стандарде глувих и наглувих особа; Члан 23. Генерални директор јавног медијског сервиса: 1. заступа и представља јавни медијски сервис; 10. прибавља мишљење националног савета националне мањине о кандидатима за одговорног уредника програма на језику националне мањине пре подношења предлога за његово именовање Управном одбору;

Loi sur les services des médias publics (2008-2016) Article 7 Conformément à la loi réglementant le domaine de l’information publique, l’intérêt public que le service public des médias réalise par l’entremise de son contenu de programmation concerne : 1. informer de façon vraie, opportune, complète, impartiale et professionnelle aux citoyens, permettant la libre formation et l'expression des opinions des auditeurs et des téléspectateurs sur le territoire de la république de Serbie, la province autonome et l'autonomie locale; 2. respecter et représenter les libertés et les droits fondamentaux de l'homme, des valeurs démocratiques et l'institution et la promotion d'une culture du dialogue public; 3. respecter la vie privée, la dignité, le respect, l’honneur et d’autres libertés et droits fondamentaux de l’homme; 4. respecter et encourager le pluralisme des idées politiques, religieuses et autres et permettre le public à se familiariser avec ces idées, sans servir les intérêts des politiciens individuels partis et communautés religieuses, ainsi que tout autre individu politique, opinions ou intérêts économiques, religieux et similaires; 5. répondre aux besoins d'information de toutes les parties de la société sans discrimination, prendre en compte en particulier des groupes socialement vulnérables tels que les enfants, les jeunes et les personnes âgées, les communautés minoritaires, les personnes handicapées en danger social et sanitaire, etc. 6. satisfaire les besoins des citoyens en matière de contenus d'émissions qui assurent la préservation et l'expression de l'identité culturelle du peuple serbe et des minorités nationales, en tenant compte du fait que ces dernières contrôlent certaines unités d'émissions dans leur langue maternelle et leur alphabet. Article 8 Dans l'exercice de l'intérêt public visé à l'article 7 de la présente loi, le service public de médias est tenu : 1. de respecter les normes de langue et d'élocution de la population majoritaire et, dans une mesure appropriée, celles des minorités nationales de la région où est diffusée l'émission, ainsi que les normes de la langue et d'élocution des personnes sourdes et malentendantes; Article 23 Le directeur général du service public des médias: 1. représente le service public des médias; 10. doit obtenir l’avis du Conseil national de la minorité nationale sur les candidats à la rédaction responsable des émissions dans la langue de la minorité nationale avant les propositions de sa nomination au conseil d'administration;

 

Закон о електронским медијима (2014-2016) Члан 22. Регулатор: 1.утврђује Предлог стратегије развоја медијске услуге радија и аудио-визуелних медијских услуга у Републици Србији, и доставља је, поштујући законом предвиђену процедуру, Влади на усвајање; 19. подстиче очување и заштиту српске културе и језика, као и културе и језика националних мањина; Члан 23. 1) Регулатор, на основу сагледавања различитих потреба грађана и друштвених група на националном, регионалном и локалном нивоу за информисањем, образовањем, културним, спортским и другим садржајима, на српском и језицима националних мањина, у сарадњи са регулаторним телом надлежним за електронске комуникације и телом надлежним за заштиту конкуренције, утврђује Предлог стратегије развоја медијске услуге радија и аудио-визуелних медијских услуга у Републици Србији за период од седам година. Члан 36. Одређивање висине накнаде 1) Висина накнаде за право на пружање медијске услуге утврђује се полазећи од стварних трошкова регулације по начелу пропорционалности узимајући у обзир нарочито: 6.програмску концепцију пружаоца услуге, односно порекло и врсту садржаја који се пружају, и то: 1. удео научно-образовних, културно-уметничких, дечјих или сопствених информативних и документарних програмских садржаја, у укупном програму; [...] 3. удео програмских садржаја на језицима националних мањина. 2) Висина накнаде из става 1. овог члана утврђује се на годишњем нивоу, а пружалац медијске услуге плаћа месечно Регулатору 1/12 утврђене годишње накнаде, осим приликом издавања дозволе. Члан 47. Опште обавезе пружалаца медијске услуге у односу на програмске садржаје 1) Пружалац медијске услуге, у односу на свој програмски садржај, у складу са својом програмском концепцијом, дужан је да: 6.стране програмске садржаје намењене деци предшколског узраста синхронизује на српски језик или језике националних мањина; Члан 51. Забрана говора мржње Регулатор се стара да програмски садржај пружаоца медијске услуге не садржи информације којима се подстиче, на отворен или прикривен начин, дискриминација, мржња или насиље због расе, боје коже, предака, држављанства, националне припадности, језика, верских или политичких убеђења, пола, родног идентитета, сексуалне оријентације, имовног стања, рођења, генетских особености, здравственог стања, инвалидитета, брачног и породичног статуса, осуђиваности, старосне доби, изгледа, чланства у политичким, синдикалним и другим организацијама и других стварних, односно претпостављених личних својстава. Члан 69. Пружање медијске услуге на сопственом језику 1) Пружалац медијске услуге је обавезан да програмске садржаје објављује на српском језику, или да обезбеди да се програмски садржаји који су произведени на страним језицима објављују преведени на српски језик. 2) Обавеза из става 1. овог члана не односи се на пружаоце медијске услуге који објављују програмске садржаје намењене националним мањинама, као и на оне програмске садржаје пружалаца медијске услуге јавног сервиса, којима се задовољавају потребе националних мањина за информисањем на сопственом језику. 3) Обавеза из става 1. овог члана не односи се на стране музичке садржаје, осим телевизијског емитовања музичко-сценских дела. 4) Регулатор може, изузетно, да одобри пружаоцу медијске услуге да одређене програмске садржаје емитује и на другим језицима ако за то постоје оправдани програмски разлози. Члан 70. Сопствена продукција 1) Пружалац медијске услуге дужан је да обезбеди да сопствена продукција учествује са најмање 25% у његовом годишње емитованом програму. 2) Под сопственом продукцијом из става 1. овог члана сматра се и копродукција, осим ако је урачуната у квоту независних продукција. 3) Пружалац медијске услуге чији су програмски садржаји намењени националним мањинама, обавезан је да од укупног годишњег времена емитованих програмских садржаја на језику националне мањине, емитује најмање 25% програмских садржаја у сопственој продукцији.

Loi sur les médias électroniques (2014-2016) Article 22 Le régulateur: 1. établit la proposition de stratégie de développement des services de radio et de médias audiovisuels en république de Serbie et la soumet, conformément à la procédure prévue par la loi, au gouvernement pour adoption; 19. encourage la préservation et la protection de la culture et de la langue serbes, ainsi que la culture et la langue des minorités nationales; Article 23 1) Le régulateur, sur la base des différents besoins des citoyens et des groupes sociaux, dans les langues serbe et les langues minoritaires aux niveaux national, régional et local en matière d'information, d'éducation, de contenu culturel, sportif et autre, en coopération avec l'organisme de régulation chargé des communications électroniques et l'organisme responsable protection de la concurrence, détermine la proposition de stratégie pour le développement des services de radio et de médias audiovisuels en république de Serbie pour une période de sept ans. Article 36 Fixation de la redevance annuelle 1) Le montant de la redevance pour le droit de fournir un service de média est déterminé sur la base des coûts réels de régulation selon le principe de proportionnalité, en tenant compte notamment: 6. du concept d'émission du fournisseur de services ou de l'origine et le type de contenu fourni, comme suit: 1. la part du contenu des émissions scientifiques et éducatives, culturelles et artistiques, pour enfants ou propres à l’information et au documentaire, dans l’ensemble du programme; [...] 3. la part du contenu des émissions dans les langues des minorités nationales. 2) Le montant de la redevance visée au paragraphe 1 du présent article est déterminé sur une base annuelle et le fournisseur de services de médias verse mensuellement au régulateur le 1/12 de la redevance annuelle déterminée, sauf lors de la délivrance de la licence. Article 47 Le fournisseur de services de médias, par rapport au contenu de son programme, conformément à son concept de programme, est tenu de: 6. synchroniser le contenu des émissions étrangères destinées aux enfants d'âge préscolaire avec la langue serbe ou les langues des minorités nationales; Article 51 Interdiction des discours haineux Le régulateur doit veiller à ce que le contenu d'une émission du fournisseur de services de médias ne contienne pas d'informations qui encouragent, de manière ouverte ou dissimulée, la discrimination, la haine ou la violence en raison de la race, de la couleur, de l'ascendance, de la citoyenneté, de la nationalité, de la langue, des croyances religieuses ou politiques, du sexe, du genre, de l'identité, de l'orientation sexuelle, du statut de propriété, de la naissance, des caractéristiques génétiques, de l'état de santé, d'un handicap, de l'état matrimonial et familial, d'une conviction, de l'âge, de l'apparence, de l'appartenance à des organisations politiques, syndicales et autres, ainsi que d'autres caractéristiques personnelles réelles ou supposées. Article 69 Offre des services médiatiques dans sa langue 1) Le fournisseur de services de médias est tenu de publier le contenu d'une émission dans la langue serbe ou de veiller à ce que le contenu d'une émission produite dans des langues étrangères soit publié traduit en serbe. 2) L'obligation visée au paragraphe 1 du présent article ne s'applique pas aux fournisseurs de services de médias qui publient des contenus d'émissions destinées aux minorités nationales, ainsi qu'aux contenus d'émissions des fournisseurs de services publics des médias, qui répondent aux besoins des minorités nationales en matière d'informations dans leur langue maternelle. 3) L'obligation visée au paragraphe 1 du présent article ne s'applique pas aux contenus musicaux étrangers, à l'exception de la diffusion télévisée de musique et d'œuvres de scène. 4) Le régulateur peut, à titre exceptionnel, autoriser le fournisseur de services de médias à diffuser certains contenus d'émissions en d'autres langues s'il existe des raisons justifiées pour ladite émission. Article 70 Production propre 1) Le fournisseur de services de médias est tenu de s'assurer que sa propre production participe avec au moins 25% de sa diffusion annuelle. 2) La production propre visée au paragraphe 1 du présent article est également considérée comme une coproduction, sauf si elle est incluse dans le quota des productions indépendantes. 3) Un fournisseur de services de médias dont la programmation est destinée aux minorités nationales est tenu de diffuser au moins 25% de sa propre production dans la langue de la minorité nationale sur le temps total annuel.

 

ЗАКОН о оглашавању (2016-2019) Члан 8. Забрана подстицања дискриминације Забрањено је да огласна порука, непосредно или посредно, подстиче дискриминацију по било ком основу, а посебно по основу уверења, националне, етничке, верске, родне или расне припадности, политичког, сексуалног или другог опредељења, друштвеног порекла, имовинског стања, културе, језика, старости, или психичког или физичког инвалидитета. Члан 45. Интернет оглашавање 1) Интернет оглашавање је оглашавање на интернет презентацији, друштвеној мрежи, апликацији, односно путем другог вида интернет комуникације, када из садржаја огласне поруке несумњиво произлази да је усмерена на примаоце огласне поруке из Републике Србије и да се роба или услуга која се оглашава може купити, односно испоручити на територији Републике Србије. 2) Сматраће се да је огласна порука усмерена на примаоца поруке у Републици Србији нарочито ако: 1. упућује на адресу пословница где се може набавити роба или услуга која се оглашава (ако су у Републици Србији), или 2. користи српски језик или домаћу валуту, или 3. користи страни језик или страну валуту, али омогућава испоруку робе, односно услуге која се оглашава на територији Републике Србиjе. 3) Интернет оглашавање се, по правилу, врши путем банера, контекстуалних порука и менија, специјализованих онлајн магазина и сл. Члан 50. Забрана оглашавања дуванских производа 9) Обавештење из става 5. овог члана не може да садржи друге изјаве на српском или страном језику, ако се не односе на квалитет и друга својства дувана и дуванских производа.

Loi sur la publicité (2016-2019) Article 8 Interdiction de l'incitation à la discrimination Il est interdit qu'un message publicitaire incite, directement ou indirectement, à la discrimination pour quelque motif que ce soit, notamment sur la base de croyances, d'appartenance nationale, ethnique, religieuse, de genre ou de race, d'affiliation politique, sexuelle ou autre, d'origine sociale, de statut de propriété, de culture, de langue, d'âge ou de handicap mental ou physique.   Article 45 Publicité sur Internet 1) La publicité sur Internet est de la publicité sur les sites Web, les réseaux sociaux, les applications ou d’autres formes de communication sur Internet, lorsque le contenu du message publicitaire indique sans aucun doute qu'il s'adresse aux destinataires du message publicitaire de la république de Serbie, et que les biens ou les services annoncés peuvent être achetés ou livrés sur le territoire de la république de Serbie. 2) Un message publicitaire est considéré comme s’adressant au destinataire du message en république de Serbie, notamment : 1. s'il fait référence à l'adresse des succursales où les biens ou services annoncés peuvent être achetés (s'ils se trouvent en république de Serbie), ou 2. s'il utilise la langue serbe ou la monnaie locale, ou 3. s'il utilise une langue étrangère ou une devise étrangère, mais permet la livraison de biens ou de services annoncés sur le territoire de la république de Serbie. 3) La publicité sur Internet, en règle générale, se fait par le biais de bannières, de messages et de menus contextuels, de magazines en ligne spécialisés, etc.   Article 50 Interdiction de la publicité des produits du tabac 9) L'avis visé au paragraphe 5 du présent article ne peut pas contenir d'autres informations en serbe ou en langue étrangère, si elles ne concernent pas la qualité et d'autres propriétés du tabac et des produits du tabac.

 

Закон о локалној самоуправи (2007-2018) ("Сл. гласник РС", бр. 129/2007, 83/2014 - др. закон, 101/2016 - др. закон и 47/2018) Члан 11. 1) Највиши правни акт јединице локалне самоуправе је статут. 2) Статутом се уређују нарочито: права и дужности јединице локалне самоуправе и начин њиховог остваривања, број одборника скупштине јединице локалне самоуправе, организација и рад органа и служби, одређивање органа овлашћеног за покретање поступака пред Уставним, односно Управним судом, начин управљања грађана пословима из надлежности јединице локалне самоуправе, услови за остваривање облика непосредне самоуправе, спровођење обавезног поступка јавне расправе приликом припреме статута, буџета (у делу планирања инвестиција), стратешких планова развоја, утврђивања стопе изворних прихода, просторних и урбанистичких планова, као и других општих аката на основу предлога квалификованог броја грађана или захтева једне трећине одборника, оснивање, начин избора органа и рад месне заједнице и других облика месне самоуправе, службена употреба језика и писама националних мањина, у складу са законом и друга питања од значаја за јединицу локалне самоуправе. Члан 91. 1) Симболи јединице локалне самоуправе могу се истицати само уз државне симболе. 2) У службеним просторијама органа јединице локалне самоуправе истичу се само државни симболи, симболи националних мањина чији је језик на територији јединице локалне самоуправе у службеној употреби као и симболи јединице локалне самоуправе. 3) Истицање симбола аутономне покрајине уз симболе јединица локалне самоуправе у аутономној покрајини, као и истицање симбола аутономне покрајине у службеним просторијама органа јединица локалне самоуправе у аутономној покрајини, врши се у складу са прописом који је утврдила аутономна покрајина. Члан 93. 1) Скупштина јединице локалне самоуправе утврђује празнике и одлучује о називима улица, тргова, градских четврти, заселака и других делова насељених места на својој територији, као и о додељивању звања "почасни грађанин" особи чији су рад и достигнућа од посебног значаја за општину уз претходну сагласност министарства надлежног за послове локалне самоуправе. 2) Ако је на подручју јединице локалне самоуправе језик националне мањине у службеној употреби, у поступку промене назива улица, тргова, градских четврти, заселака и других делова насељених места, прибавиће се мишљење националног савета и савета за међунационалне односе. Члан 98. 1) У национално мешовитим јединицама локалне самоуправе оснива се савет за међунационалне односе, као самостално радно тело, које чине представници српског народа и националних мањина, у складу са овим законом и статутом. 2) Национално мешовитим јединицама локалне самоуправе, у смислу овог закона, сматрају се јединице локалне самоуправе у којима припадници једне националне мањине чине више од 5% од укупног броја становника или свих националних мањина чине више од 10% од укупног броја становника према последњем попису становништва у Републици Србији. 3) Представнике у савету за међунационалне односе могу имати припадници српског народа и националних мањина са више од 1% учешћа у укупном становништву јединице локалне самоуправе. [...]

Loi sur l'autonomie locale (2007-2018) ("Journal officiel de la RS", n ° 129/2007, 83/2014 - autre loi, 101/2016 - autre loi et 47/2018) Article 11 1) L'acte juridique le plus élevé d'une unité d'autonomie locale est son statut. 2) Le statut réglemente notamment les droits et les obligations de l'unité d'autonomie locale et les modalités de leur réalisation, le nombre de conseillers de l'assemblée de l'unité d'autonomie locale, l'organisation et le travail des organismes et des services, la détermination de l'organisme habilité à engager une procédure devant la Cour constitutionnelle ou administrative; les compétences de l'unité d'autonomie locale, les conditions de réalisation de la forme d'autonomie directe, la mise en œuvre de la procédure obligatoire de débat public lors de l'élaboration du statut, le budget (dans le cadre de la planification des investissements), les programmes de développement stratégique déterminant le taux de revenus à la source, les programmes d'aménagement du territoire et d'urbanisme, ainsi que d'autres actes généraux fondés sur des propositions de citoyens qualifiés ou des demandes d'un tiers des conseillers, la création, l'élection des organismes et le travail de la communauté locale et d'autres formes d'autonomie locale, l'usage officiel de la langue et de l'alphabet des minorités nationales, conformément à la loi et à d'autres questions importantes pour l'unité de l'autonomie locale. Article 91 1) Les symboles d'une unité d'autonomie locale ne peuvent être affichés qu'à côté des symboles de l'État. 2) Dans les locaux officiels des organismes d'une unité d'autonomie locale, seuls les symboles de l'État, les symboles des minorités nationales dont la langue est d'usage officiel sur le territoire de l'unité d'autonomie locale ainsi que les symboles de l'unité d'autonomie locale doivent être affichés. 3) L'affichage des symboles de la province autonome avec les symboles des unités d'autonomie locale dans la province autonome, ainsi que l'affichage des symboles de la province autonome dans les locaux officiels des unités d'autonomie locale de la province autonome doivent être effectués conformément aux règlements établis par la province autonome. Article 93 1) L'assemblée d'une unité d'autonomie locale détermine les jours fériés et décide des noms des rues, des places, des quartiers, des hameaux et des autres parties des agglomérations sur son territoire, ainsi que de l'octroi du titre de «citoyen d'honneur» à une personne dont le travail et les réalisations revêtent une importance particulière pour la municipalité avec le consentement préalable du ministère pour les affaires locales d’autonomie gouvernementale. 2) Si la langue d'une minorité nationale est d'usage officiel dans la région d'une unité d'autonomie locale, l'avis du Conseil national et du Conseil des relations interethniques est obtenu dans le cadre de la procédure de changement des noms des rues, des places, des arrondissements, des hameaux et d'autres parties des lieux habités. Article 98 1) Dans les unités d'autonomie locale mixtes au niveau national, un conseil pour les relations interethniques est créé, en tant qu'organisme de travail indépendant, composé de représentants du peuple serbe et des minorités nationales, conformément à la présente loi et au statut. 2) Au sens de la présente loi, les unités nationales mixtes d'autonomie locale sont des unités d'autonomie locale dans lesquelles les membres d'une minorité nationale représentent plus de 5% de la population totale ou toutes les minorités nationales représentent plus de 10% de la population totale selon le dernier recensement de la république de Serbie. 3) Les représentants au Conseil des relations interethniques peuvent avoir des membres du peuple serbe et des minorités nationales avec une participation de plus de 1% dans la population totale de l'unité d'autonomie locale. [...]

Закон о радиодифузији (202-2009) Члан 68. Опште обавезе емитера у односу на програмске садржаје Сви емитери у области своје програмске концепције дужни су да приликом емитовања програма поштују следеће стандарде у односу на садржај програма: 7. стране програме намењене деци предшколског узраста емитују синхронизоване на српски језик или језике националних и етничких заједница. Сви емитери су обавезни да емитоване програмске садржаје чувају у складу са прописима којима се уређује област јавног информисања, односно у складу са прописима којима се уређује заштита културних добара. Члан 72. Емитовање на сопственом језику 1) Емитер је обавезан да производи и емитује програм на српском језику, или да обезбеди да програми који су произведени на страним језицима буду емитовани преведени на српски језик. 2) Обавеза из става 1. овог члана не односи се на емитере који производе и емитују програм намењен националним мањинама, као и на делове програма установа јавног радиодифузног сервиса, којима се задовољавају потребе националних мањина у информисању на сопственом језику. 3) Обавеза из става 1. овог члана не односи се ни на емитовање страних музичких програма, осим телевизијског емитовања музичко-сценских дела. Савет може, изузетно, да одобри емитеру да делове програма емитује и на другим језицима. Члан 73. Сопствена продукција 1) Емитер је обавеза да од укупног годишњег времена емитовања програма, емитује најмање 50% програма произведеног на српском језику, од чега најмање 50% програма сопствене продукције. 2) Емитери који производе и емитују програм намењен националним мањинама обавезни су да од укупног годишњег времена емитовања програма на језику националне мањине, емитују најмање 50% програма сопствене продукције. 3) У укупно годишње време емитованог програма не рачунају се репризе, спортски преноси, игре, рекламе, тв-куповина, као ни програм вести, изузев ако се ради о сопственој продукцији вести. 4) Под сопственом продукцијом подразумевају се програми или емисије у којима је изворни аудио или видео материјал и/или ауторски део садржан у емисији или програму већи до 50% у телевизијском, односно 20% у радио програму, односно емисији. 5) Под сопственом продукцијом подразумевају се и копродукције. Члан 78. Обавезе носилаца јавног радиодифузног сервиса у остваривању општег интереса У циљу остваривања општег интереса у области јавног радиодифузног сервиса, утврђеног овим законом, поред општих обавеза емитера у односу на програмске садржаје из члана 68. овог закона, носиоци јавног радиодифузног сервиса дужни су да: 4. обезбеде задовољавање потреба грађана за програмским садржајима који изражавају културни идентитет, како народа, тако и националних мањина, односно етничких група, кроз могућност да одређене програме или програмске целине, на подручјима на којима живе и раде, прате и на свом матерњем језику и писму; 5. обезбеде одговарајуће време за емитовање садржаја везаних за деловање удружења грађана и невладиних организација, као и верских заједница на подручју на коме се програм емитује; IX. ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ Члан 128. 1) Одредбе овог закона које се односе на обавезу емитовања прописаног процента програма на сопственом језику, односно програма сопствене продукције, примењују се по истеку једне године од дана ступања на снагу овог закона. 2) Одредбе поглавља VII овог закона које се односе на рекламирање и спонзорство, примењују се од 1. јануара 2003. године.

Loi sur la radiodiffusion (2002-2009) Article 68 Obligations fondamentales du radiodiffuseur en matière de contenu de programme Tous les radiodiffuseurs doivent respecter les normes suivantes en ce qui concerne le contenu des programmes au sein de leur conception de programme: 7. Les émissions de radiodiffusion étrangers destinés aux enfants d'âge préscolaire doivent être post-synchronisés en serbe ou dans les langues des minorités nationales et ethniques. Tous les radiodiffuseurs doivent conserver la diffusion des contenus de programme, conformément à la réglementation sur l'information publique ou à la réglementation sur la protection des biens culturels. Article 72 Radiodiffusion dans sa langue maternelle 1) Le radiodiffuseur doit produire et diffuser des émissions en serbe ou faire en sorte que les émissions produites dans des langues étrangères soient diffusés avec une traduction en serbe. 2) L'obligation visée au paragraphe 1 du présent article ne s'applique pas à la production et la diffusion d'émissions de radiodiffusion destinés aux minorités nationales ainsi qu'à des parties d'émissions d'institutions de radiodiffusion de service public répondant aux besoins d'information des minorités nationales dans leur langue maternelle. 3) L'obligation au paragraphe 1 du présent article ne concerne pas la diffusion de programmes de musique étrangère, à l'exception des émissions de télévision de spectacles sur scène. 4) À titre exceptionnel, le Conseil peut autoriser le radiodiffuseur à des parties de mélodie d'une émission transmise dans une langue étrangère. Article 73 Émissions produites localement 1) Le radiodiffuseur est tenu de diffuser au moins 50% d'émissions produites en langue serbe sur le temps d'antenne annuel total de diffusion des émissions, dont au moins 50% des émissions sa propre production. 2) Les radiodiffuseurs produisant et diffusant des émissions destinées aux minorités nationales sont tenues de diffuser au moins 50 % de leur programmation localement selon le temps d'antenne annuel total dans les langues des minorités nationales. 3) Le temps d'antenne annuel total ne comprend pas les rediffusions, la transmission des manifestations sportives, les jeux télévisés, les publicités et les télé-achats, ni les émissions de nouvelles, à l'exception des informations produites localement par le radiodiffuseur. 4) Une émission produite localement désigne des émissions ou des spectacles dans lesquels le matériel audio ou vidéo produit localement et/ou la proportion co-auteur d'un spectacle ou d'un programme compte pour plus de 50% de la télévision et plus de 20% des émissions radiophoniques. 5) Une émission produite localement comprend également les coproductions. Article 78 Obligation des radiodiffuseurs de service public de servir l'intérêt général Dans le but de servir l'intérêt général dans le domaine de la radiodiffusion de service public, conformément à présente loi et en plus des obligations générales des organismes de radiodiffusion en ce qui a trait au contenu des émissions énoncés à l'article 68 de la présente loi, les titulaires de service public de radiodiffusion doivent: 4. veiller à ce que les besoins des citoyens soient satisfaits pour des contenus d'émissions qui expriment l'identité culturelle des peuples et des minorités nationales ou des groupes ethniques, grâce à la possibilité de suivre certaines émissions ou parties d'émission dans les régions où ils vivent et travaillent, dans leur langue maternelle et leur alphabet; 5. prévoir suffisamment de temps pour diffuser le contenu lié aux activités des associations de citoyens et des organisations non gouvernementales, ainsi que des communautés religieuses de la zone où sont diffusées les émissions; IX. DISPOSITIONS TRANSITOIRES ET FINALES Article 128 1) Les dispositions de la présente loi, en ce qui concerne l'obligation de diffuser un pourcentage déterminé d'émissions en serbe ou des émissions produites localement, doivent être appliquée à l'expiration d'une période d'un an après la date de la mis en vigueur de la présente loi. 2) Les dispositions du chapitre VII de la présente loi relatives à la publicité et au parrainage s'appliquent à compter du 1er janvier 2003.

 

ЗАКОН о привредним друштвима (2011-2019) Члан 24. Језик и писмо пословног имена друштва 1) Пословно име друштва је на српском језику, на ћириличком или латиничком писму. 2) Изузетно, назив друштва може бити на страном језику или може да садржи поједине стране речи или карактере, на латиничком писму енглеског језика, као и арапске или римске бројеве. 3) Друштво може у пословању користити превод пословног имена или превод скраћеног пословног имена на језику националне мањине или страном језику, при чему се назив не преводи. 4) Превод пословног имена из става 3. овог члана региструје се у складу са законом о регистрацији. Члан 29. Ограничења коришћења националних или службених имена и знакова  1) Пословно име друштва може да садржи реч „Србија”, реч која представља назив територијалне јединице или аутономне покрајине Републике Србије, изведенице ових речи, укључујући и све облике који асоцирају на те речи, као и међународно признату трословну ознаку Републике Србије „СРБ”, уз претходну сагласност надлежног органа, у складу са законом. (2018) 2) Пословно име друштва може да садржи назив стране државе или међународне организације, уз сагласност надлежног органа те државе или међународне организације. 3) Одредбе ст. 1. и 2. овог члана односе се и на називе на страном језику, као и на придевске облике истих. 4) Изузетно од ст. 1. и 2. овог члана, сагласност није потребна ако пословно име оснивача садржи назив те државе, домаће територијалне јединице и аутономне покрајине или међународне организације. 5) На захтев државе, домаће територијалне јединице и аутономне покрајине или међународне организације чији је назив саставни део пословног имена друштва, у регистру привредних субјеката извршиће се брисање њеног назива из пословног имена друштва.

Loi sur les entreprises (2011-2019) Article 24 1) Le nom commercial d'une entreprise doit être en langue serbe et écrit en caractères cyrilliques ou latins. 2) Nonobstant ce qui précède, le nom d’une entreprise peut figurer dans une langue étrangère ou contenir certains mots ou caractères étrangers dans la version anglaise de l'alphabet latin, ainsi que des chiffres arabes ou romains. 3) Dans ses activités, une entreprise peut utiliser une traduction de son nom commercial ou de son nom abrégé dans la langue d'une minorité ethnique ou d'une langue étrangère, auquel cas le nom ne doit pas être traduit. 4) Une traduction d'un nom commercial mentionnée au paragraphe 3 du présent article est enregistrée conformément à la Loi sur l'enregistrement. Article 29 Restrictions à l'emploi des noms et des symboles nationaux ou officiels 1) Le nom commercial de l'entreprise peut contenir le mot «Serbie» [Srbija], un mot représentant le nom d'une unité territoriale ou d'une province autonome de la république de Serbie, des dérivés de ces mots, y compris toutes les formes associées à ces mots, ainsi que la désignation à trois lettres internationalement reconnue de la république de Serbie «SRB»  [СРБ], avec l'accord préalable de l'autorité compétente, conformément à la loi. (2018) 2) Le nom commercial d'une entreprise peut contenir le nom d'un État étranger ou d'une organisation internationale, avec le consentement de l'autorité compétente de cet État ou de cette organisation internationale. 3) Les dispositions des paragraphes 1 et 2 du présent article font également référence aux noms dans une langue étrangère, ainsi qu'à leurs formes adjectivales.   4) Nonobstant les paragraphes 1 et 2 du présent article, le consentement n’est pas nécessaire si le nom commercial du fondateur inclut le nom de cet État, de l'unité territoriale nationale, de la province autonome ou de l'organisation internationale. 5) À la demande de l'État, de l'unité territoriale nationale et de la province autonome ou de l'organisation internationale dont le nom fait partie intégrante de la raison sociale de l'entreprise, son nom est supprimé du nom commercial dans le registre des entités économiques.

 

Закону о пореском поступку и пореској администрацији (2002-2019) Члан 10. Садржина порескоправног односа [...] 7) Ако порески обвезник предаје документ на језику и писму који код пореског органа нису у службеној употреби у складу са законом којим се уређују службена употреба језика и писама, порески орган ће одредити рок који не може бити краћи од пет дана у којем ће порески обвезник доставити оверени превод на српски језик. Члан 37. Пословне књиге и евиденције [...] 5) Ако пословне књиге и евиденције из става 3. овог члана нису вођене на српском језику, на захтев Пореске управе прилаже се и оверени превод, чији трошак сноси порески обвезник. Члан 128. Записник [...] 5) На записник о пореској контроли порески обвезник има право да поднесе примедбе у року од осам дана од дана пријема записника, осим на донето усмено решење из члана 133. став 2. овог закона. 6) На записник о пореској контроли из става 4. овог члана порески обвезник има право да поднесе примедбе у року од два дана од дана пријема записника. 7) Ако су примедбе поднете на страном језику у року из ст. 5. и 6. овог члана, сматраће се да су благовремено поднете ако се у року од наредна два дана достави превод примедби на српски језик оверен од стране овлашћеног лица.

Loi sur la procédure et l'administration fiscale (2002-2019) Article 10 Contenu de la correspondance en droit fiscal [...] 7) Si le contribuable présente un document dans une langue et un alphabet qui ne sont pas utilisés officiellement par les autorités fiscales conformément à la loi régissant l’usage officiel de la langue et de l’alphabet, l'administration fiscale doit fixer un délai qui ne peut être inférieur à cinq jours pour la contribuable à fournir une traduction certifiée conforme en serbe. Article 37 Livres des comptes et des registres [...] 5) Si les livres des comptes et les registres visés au paragraphe 3 du présent article ne sont pas présentés en serbe, une traduction certifiée conforme est jointe à la demande de l'administration fiscale, dont les frais sont à la charge du contribuable. Article 128 Rapport 5) Le contribuable a le droit de soumettre des objections au procès-verbal du contrôle fiscal dans un délai de huit jours à compter du jour de la réception du procès-verbal, à l'exception de la décision orale émise visée au paragraphe 2 de l'article 133 de la présente loi. 6) Le contribuable a le droit de soumettre des objections au procès-verbal du contrôle fiscal visé au paragraphe 4 du présent article dans un délai de deux jours à compter du jour de la réception du procès-verbal. 7) Si des objections sont déposées dans une langue étrangère dans le délai visé aux paragraphes 5 et 6 du présent article, elles sont réputées comme déposées à temps si une traduction des objections en serbe, certifiée par un personne autorisée, est soumise dans les deux jours suivants.

 

Законо заштити потрошача (2014-2018) Члан 13. Дужност обавештавања пре закључења уговора 1) Трговац је дужан да пре закључења уговора о продаји робе или пружању услуга, потрошача на јасан и разумљив начин на српском језику и језику и писму националне мањине у складу са законом обавести о: 1. основним обележјима робе или услуге; 2. пословном имену, матичном броју, адреси седишта и броју телефона; 3. продајној цени или начину на који ће се продајна цена обрачунати ако се због природе робе или услуге продајна цена не може утврдити унапред, као и о свим додатним поштанским трошковима и трошковима транспорта и испоруке и могућности да се ти трошкови могу ставити потрошачу на терет; 4. начину плаћања, начину и року испоруке, начину извршења других уговорних обавеза; 5. постојању законске одговорности због несаобразности робе или услуге уговору; 6. начину изјављивања рекламације трговцу, а нарочито о месту пријема и начину поступања трговца по њима, као и условима који се односе на остваривање права потрошача по основу саобразности; 7. приликом понуде и продаје техничке робе о доступности резервних делова, прикључних апарата и сличних делова, техничког сервиса, односно одржавања и оправке за време и после престанка периода у којем одговара за несаобразност уговору, односно после престанка производње и увоза робе; 8. условима за раскидање уговора, ако је закључен на неодређено време или ако се продужава аутоматски. [...] Члан 21. Облици пословне праксе који се сматрају обмањујућом пословном праксом 1) Облици пословне праксе који се без обзира на околности појединачног случаја сматрају обмањујућом пословном праксом јесу: 8. пропуштање трговца да потрошача, пре него што прихвати понуду, на јасан начин обавести да ће му након продаје одређеног производа пружити пратеће услуге на језику који није у службеној употреби у Републици Србији; Члан 27. Дужности обавештавања за уговоре на даљину и уговоре који се закључују изван пословних просторија 8) Трговац је дужан да податке из ст. 1, 2. и 6. овог члана пружи потрошачу на српском језику. Члан 30. Формални услови за закључење уговора изван пословних просторија 1) Трговац је дужан да у тренутку закључења уговора, а најкасније приликом испоруке робе преда потрошачу у писаној форми: 1. образац за одустанак; 2. читко и разумљиво обавештење из члана 27. ст. 1. и 2. овог закона на српском језику; Члан 31. Формални услови за закључење уговора на даљину 1) Ако трговац телефоном позове потрошача у намери да закључи уговор на даљину, дужан је да, одмах након почетка разговора, предочи свој идентитет, као и да је позив учињен у комерцијалне сврхе. 2) Трговац је дужан да у разумном року по закључењу уговора, а најкасније у време испоруке робе или почетка пружања услуге, на трајном носачу записа, преда потрошачу: 1. образац за одустанак; 2. читко и разумљиво обавештење из члана 27. ст. 1. и 2. овог закона, на српском језику; Члан 96. Формални услови за закључење уговора о туристичком путовању 1) Уговор о туристичком путовању закључује се у писаној форми, обавезно на српском језику и на другом језику уколико се уговорне стране тако договоре, на папиру или на другом трајном носачу записа. Члан 110. Обавеза предуговорног обавештавања 4) Подаци из стандардних информативних образаца морају бити на српском језику. Ови подаци могу бити дати и на другом језику, уколико се уговорне стране тако договоре. Члан 112. Формални услови за закључење уговора 1) Уговор о временски подељеном коришћењу непокретности, уговор о трајним олакшицама за одмор, уговор о помоћи приликом препродаје и уговор о омогућавању размене закључују се у писаној форми, обавезно на српском језику и на другом језику уколико се уговорне стране тако договоре, на папиру или на другом трајном носачу записа.

Loi sur la protection des consommateurs (2014-2018) Article 13 Obligation d'un avis avant de conclure un contrat 1) Le commerçant est tenu, avant de conclure un contrat de vente de biens ou de prestation de services, d'informer le consommateur de manière claire et compréhensible en serbe et dans la langue et l'alphabet de la minorité nationale, conformément à la loi sur les points suivants: 1. les caractéristiques de base des biens ou des services; 2. la raison sociale, le numéro d'enregistrement, l'adresse et le numéro du siège social, le téléphone; 3. le prix de vente ou la façon dont le prix de vente sera calculé si, en raison de la nature des biens ou des services, le prix de vente ne peut être déterminé à l'avance, ainsi que tous les frais supplémentaires d'affranchissement et de transport, aussi ceux de livraison et la possibilité que ces frais soient à la charge du consommateur; 4. le mode de paiement et le délai de livraison, le mode d'exécution des autres obligations contractuelles; 5. l'existence d'une responsabilité légale en cas de non-conformité des biens ou des services au contrat; 6. la manière de déposer une réclamation auprès du commerçant et en  particulier le lieu de réception et la manière dont celui-ci les traite, ainsi que les conditions liées à l'exercice des droits des consommateurs sur la base du respect; 7. lors de l'offre et de la vente de biens techniques sur la disponibilité des pièces de rechange, des dispositifs de connexion et des pièces similaires, le service technique, ou l'entretien et la réparation pendant et après la fin de la période au cours de laquelle il est responsable du non-respect du contrat, c'est-à-dire après l'arrêt de la production et d'importation des marchandises 8. les conditions de résiliation du contrat, s'il est conclu pour une durée indéterminée ou s'il est prorogé automatiquement. [...] Article 21 Formes de pratique commerciale considérées comme trompeuses 1) Les formes de pratique commerciale qui, quelles que soient les circonstances d'un cas particulier, sont considérées comme des pratiques trompeuses sont: 8. le fait que le commerçant n'informe pas clairement le consommateur, avant d'accepter l'offre, qu'après la vente d'un certain produit, il lui fournira des services d'accompagnement dans une langue qui n'est pas d'usage officiel en république de Serbie; Article 27 Obligations d'un avis pour les contrats à distance et à l'extérieur des locaux commerciaux 8) Le commerçant est tenu de fournir en serbe au consommateur les données mentionnées des paragraphes 1, 2 et 6 du présent article. Article 30 Conditions formelles de conclusion d'un contrat à l'extérieur des locaux commerciaux 1) Le commerçant est tenu de remettre par écrit au consommateur au moment de la conclusion du contrat, et au plus tard lors de la livraison du bien: 1. un formulaire de rétractation; 2. un avis lisible et compréhensible des paragraphes 1 et 2 de l'article 27 de la présente loi en serbe; Article 31 Conditions formelles de conclusion d'un contrat à distance 1) Si le commerçant appelle le consommateur par téléphone afin de conclure un contrat à distance, il est obligé, immédiatement après le début de la conversation, de décliner son identité, ainsi que le fait que l'appel a été effectué à des fins commerciales. 2) Le commerçant est tenu de remettre au consommateur sur un registre permanent dans un délai raisonnable après la conclusion du contrat, et au plus tard au moment de la livraison du bien ou du début de la prestation du service: 1. un formulaire de rétractation; 2. un avis lisible et compréhensible des paragraphes 1 et 2 de l'article 27 de la présente loi en serbe; Article 96 Conditions formelles de conclusion d'un contrat de voyage touristique 1) Le contrat de voyage touristique est conclu par écrit, obligatoirement en serbe et dans une autre langue si les parties contractantes en conviennent ainsi, sur papier ou sur un autre support d'enregistrement permanent. Article 110 Obligation de notification précontractuelle 4) Les données des formulaires d'information standard doivent être en serbe. Ces informations peuvent également être données dans une autre langue, si les parties contractantes en conviennent ainsi. Article 112   Conditions formelles de conclusion d'un contrat 1) L'accord sur l'usage à temps partagé de l'immobilier, l'accord sur les vacances permanentes, l'accord sur l'aide à la revente et l'accord sur la facilitation des échanges doivent être conclus par écrit, obligatoirement en serbe et dans une autre langue si les parties en conviennent ainsi, sur papier ou sur un autre support d'enregistrement permanent.

 

ЗАКОН о локалним изборима (2000-2020) Члан 28. 7) У општинама где су у службеној употреби језици националних мањина гласачки листићи се штампају и на тим језицима. Члан 37. 1) Записник о раду бирачког одбора израђује се на прописаном обрасцу који се штампа у шест примерака. 2) У општинама где су у службеној употреби језици националних мањина записник о раду бирачког одбора штампа се и на тим језицима.

Loi sur les élections locales (2000-2020) Article 28 7) Dans les municipalités où les langues des minorités nationales sont d’usage officiel, les bulletins de vote sont également imprimés dans ces langues. Article 37 1) Le procès-verbal des travaux du comité du bureau de vote est rédigé sur le formulaire prescrit qui est imprimé en six exemplaires. 2) Dans les municipalités où les langues des minorités nationales sont d'usage officiel, les procès-verbaux des travaux du comité du bureau de vote sont également imprimés dans ces langues.

Закон о избору народних посланика (2000-2020) Члан 60. 6) У општинама где су у службеној употреби језици националних мањина гласачки листићи се штампају и на тим језицима. Члан 76. 1) Записник о раду бирачког одбора израђује се на прописаном обрасцу који се штампа у шест примерака. 2) У општинама где су у службеној употреби језици националних мањина записник о раду бирачког одбора штампа се и на тим језицима. Члан 81. 1) У расподели мандата учествују само изборне листе које су добиле најмање 3% гласова од укупног броја гласова бирача који су гласали у изборној јединици. 2) Политичке странке националних мањина и коалиције политичких странака националних мањина учествују у расподели мандата и кад су добиле мање од 3% гласова од укупног броја бирача који су гласали, при чему се приликом расподеле мандата применом система највећег количника, количници свих изборних листа политичких странака националних мањина и коалиција политичких странака националних мањина увећавају за 35%. 3) Политичка странка националне мањине, у смислу става 2. овог члана, јесте она странка за коју је Републичка изборна комисија утврдила да јој је основни циљ представљање и заступање интереса националне мањине и заштита и побољшање права припадника националне мањине, у складу с међународно правним стандардима. 4) О томе да ли подносилац изборне листе има положај политичке странке националне мањине или коалиције политичких странака националних мањина, у смислу става 2. овог члана, одлучује Републичка изборна комисија посебним решењем при проглашењу изборне листе, а на предлог подносиоца изборне листе који мора бити достављен при подношењу изборне листе. Републичка изборна комисија може затражити мишљење надлежног националног савета националне мањине о томе да ли је подносилац изборне листе политичка странка националне мањине или коалиција политичких странака националних мањина.

Loi sur les élections des députés du peuple (2000-2020) Article 60 6) Dans les municipalités où les langues des minorités nationales sont d’usage officiel, les bulletins de vote sont également imprimés dans ces langues. Article 76 1) Le procès-verbal des activités du comité du bureau de vote est rédigé sur le formulaire prescrit, lequel est imprimé en six exemplaires. 2) Dans les municipalités où les langues des minorités nationales sont d’usage officiel, les procès-verbaux des travaux du bureau de vote sont également imprimés dans ces langues. Article 81 1) Seules les listes électorales ayant recueilli au moins 3% du nombre total de suffrages exprimés dans une circonscription participent à la répartition des sièges. 2) Les partis politiques des minorités nationales et les coalitions de partis politiques des minorités nationales participent à la répartition des sièges même lorsqu'ils ont reçu moins de 3% du nombre total d'électeurs ayant voté, par lequel, lors de la répartition des mandats en appliquant le système du ratio le plus élevé, les ratios de toutes les listes électorales des partis politiques des minorités nationales et des coalitions de partis politiques des minorités nationales sont augmentés de 35 %. 3) Un parti politique d'une minorité nationale, aux termes du paragraphe 2 du présent article, est un parti pour lequel la Commission électorale de la République a déterminé que son objectif principal est de représenter et de défendre les intérêts de la minorité nationale et de protéger et d'améliorer les droits des membres appartenant à des minorités nationales conformément aux normes juridiques internationales. 4) La question de savoir si l'auteur de la liste électorale occupe la position d'un parti politique d'une minorité nationale ou d'une coalition de partis politiques de minorités nationales, aux termes du paragraphe 2 du présent article, est décidée par la Commission électorale de la République par décision spéciale lors de la proclamation de la liste électorale qui doit être soumise lors de sa présentation.  La Commission électorale de la République peut demander l'avis du Conseil national compétent d'une minorité nationale sur le point de savoir si l'auteur de la liste électorale est un parti politique d'une minorité nationale ou une coalition de partis politiques de minorités nationales.

Закон о јавним набавкама (2019) 15. Језик у поступку јавне набавке Члан 42. 1) Наручилац води поступак и припрема документацију о набавци у поступку јавне набавке на српском језику. 2) Наручилац може документацију о набавци да припреми и на страном језику. 3) Понуђач подноси понуду на српском језику. 4) Наручилац може да дозволи да се понуда или део понуде поднесе на страном језику. 5) Наручилац који у поступку прегледа и оцене понуда утврди да део понуде треба да буде преведен на српски језик, одредиће понуђачу примерен рок у коме је дужан да изврши превод тог дела понуде. 6) У случају спора веродостојна је верзија документације о набавци, односно понуде на српском језику.

Loi sur les marchés publics (2019) 15. Langue de la procédure de passation des marchés publics Article 42 1) L'entité adjudicatrice doit effectuer la procédure en langue serbe et préparer la documentation relative au marché public dans le cadre de la procédure de passation des marchés publics. 2) L'entité adjudicatrice peut également préparer dans une langue étrangère la documentation relative au marché public. 3) Le soumissionnaire doit soumettre l'offre en serbe. 4) L'entité adjudicatrice peut permettre que l'offre ou une partie de l'offre soit présentée dans une langue étrangère. 5) L'entité adjudicatrice qui, dans la procédure d'examen et d'évaluation des offres, détermine qu'une partie de l'offre doit être traduite en serbe, déterminera un délai approprié pour le soumissionnaire dans lequel il est tenu de traduire cette partie de l'offre. 6) En cas de litige, la version serbe de la documentation relative au marché public, c'est-à-dire l'offre, fait foi.

Закон о Заштитнику грађана (2005-2007) Члан 1. 1) Овим законом установљава се Заштитник грађана као независан државни орган који штити права грађана и контролише рад органа државне управе, органа надлежног за правну заштиту имовинских права и интереса Републике Србије, као и других органа и организација, предузећа и установа којима су поверена јавна овлашћења (у даљем тексту: органи управе). 2) Заштитник грађана се стара о заштити и унапређењу људских и мањинских слобода и права. 3) Под појмом грађанин, у смислу овог закона, подразумева се не само физичко лице које је домаћи држављанин, већ и свако физичко лице страни држављанин, као и свако домаће или страно правно лице о чијим правима и обавезама одлучују органи управе из става 1. овог члана. Члан 6. 1) Заштитник грађана има четири заменика који му помажу у обављању послова утврђених овим законом, у оквиру овлашћења која им он пренесе. 2) Приликом преношења овлашћења заменицима, Заштитник грађана посебно води рачуна о томе да се обезбеди одређена специјализација за обављање послова из надлежности Заштитника грађана, нарочито у погледу заштите права лица лишених слободе, равноправности полова, права детета, права припадника националних мањина и права особа са инвалидитетом. Члан 20. 1) Заштитник грађана је овлашћен да јавно препоручи разрешење функционера који је одговоран за повреду права грађана, односно да иницира покретање дисциплинског поступка против запосленог у органу управе који је непосредно одговоран за учињену повреду и то ако из поновљеног понашања функционера или запосленог произилази намера да одбијају сарадњу са Заштитником грађана или ако се утврди да је учињеном повредом грађанину причињена материјална или друга штета већих размера. 2) Ако нађе да у радњама функционера или запосленог у органу управе има елемената кривичног или другог кажњивог дела, Заштитник грађана је овлашћен да надлежном органу поднесе захтев, односно пријаву за покретање кривичног, прекршајног или другог одговарајућег поступка. Члан 24. 1) Заштитник грађана покреће поступак по притужби грађана или по сопственој иницијативи. 2) Поред права на покретање и вођење поступка, Заштитник грађана има право да пружањем добрих услуга, посредовањем и давањем савета и мишљења о питањима из своје надлежности делује превентивно, у циљу унапређења рада органа управе и унапређења заштите људских слобода и права.

Loi sur le protecteur des citoyens (2005-2007) Article 1er 1) La présente loi établit le Protecteur des citoyens en tant qu'organisme indépendant de l'État, qui protège les droits des citoyens et contrôle les activités des organismes de l'administration publique, des organismes chargés de la protection juridique des droits de propriété et des intérêts de la république de Serbie, ainsi que d'autres organismes, organisations, entreprises et institutions investis de pouvoirs publics (ci-après: les organismes administratifs). 2) Le Protecteur des citoyens veille à la protection et à la promotion des libertés et droits de l'homme et des minorités. 3) Le terme «citoyen», aux fins de la présente loi, désigne non seulement une personne physique qui est un citoyen national, mais également toute personne physique étrangère, ainsi que toute personne morale nationale ou étrangère dont les droits et les obligations sont régis par les organismes administratifs visés au paragraphe 1 du présent article. Article 6 1) Le Protecteur des citoyens a quatre députés qui l'assistent dans l'accomplissement des tâches déterminées par la présente loi, dans le cadre de l'autorité qu'il leur délègue. 2) Lors de la délégation de pouvoirs à des députés, le Protecteur des citoyens veille tout particulièrement à fournir une certaine spécialisation pour l'exécution des tâches relevant de la compétence du Protecteur des citoyens, notamment en ce qui concerne la protection des droits des personnes privées de liberté, l'égalité des sexes, les droits des enfants, les droits des personnes appartenant à des minorités nationales et des personnes handicapées. [...] Article 20 1) Le Protecteur des citoyens est autorisé à recommander publiquement le licenciement d'un fonctionnaire responsable de la violation des droits des citoyens, c'est-à-dire d'engager une procédure disciplinaire contre un employé d'un organisme administratif qui est directement responsable de la violation si le comportement répété du fonctionnaire ou de l'employé implique le refus de coopérer avec le Protecteur des citoyens ou s'il est déterminé que la violation a causé des dommages matériels ou autres au citoyen à plus grande échelle. 2) S'il constate que les actes d'un fonctionnaire ou d'un employé d'un organisme administratif contiennent des éléments d'une infraction pénale ou autre, le Protecteur des citoyens est autorisé à présenter une demande à l'organisme compétent ou à la demande d'engager un délit ou une autre procédure appropriée. Article 24 1) Le protecteur des citoyens engage la procédure à la plainte des citoyens ou de sa propre initiative. 2) Outre le droit d'engager et de mener des procédures, le Protecteur des citoyens a le droit d'agir de manière préventive en fournissant de bons services, en assurant la médiation et en donnant des conseils et des avis sur des questions relevant de sa compétence, afin d'améliorer le travail des organismes administratifs et de protéger les libertés et les droits de l'homme.

Закон о забрани дискриминације (2009) Члан 2. У овом закону: 1. изрази „дискриминација” и „дискриминаторско поступање” означавају свако неоправдано прављење разлике или неједнако поступање, односно пропуштање (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лица или групе као и на чланове њихових породица, или њима блиска лица, на отворен или прикривен начин, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима (у даљем тексту: лична својства); Члан 13. Тешки облици дискриминације су: 1. изазивање и подстицање неравноправности, мржње и нетрпељивости по основу националне, расне или верске припадности, језика, политичког опредељења, пола, родног идентитета, сексуалног опредељења и инвалидитета; Члан 24. 1) Забрањена је дискриминација националних мањина и њихових припадника на основу националне припадности, етничког порекла, верских уверења и језика. 2) Начин остваривања и заштита права припадника националних мањина уређује се посебним законом.

Loi sur l'interdiction de la discrimination (2009) Article 2 Dans la présente loi: 1. les termes «discrimination» et «traitement discriminatoire» désignent toute discrimination injustifiée ou toute inégalité de traitement ou toute omission (exclusion, restriction ou préférence), de façon manifeste ou dissimulée, à ​​l'égard de personnes ou de groupes ainsi qu'aux membres de leur famille ou de leurs proches sur la base de la race, de la couleur, de l'ascendance, de la nationalité, de  l'ethnie ou de l'origine ethnique, de la langue, de la religion ou de l'affiliation politique, du sexe, de l'identité de genre, de l'orientation sexuelle, de l'état de la propriété, de la naissance, des caractéristiques génétiques, de l'état de santé, d'un handicap, de  la situation matrimoniale et familiale, des convictions, de l'âge, de l'apparence, de l'appartenance à des organisations politiques, syndicales et autres, et d'autres caractéristiques personnelles réelles ou supposées (ci-après: caractéristiques personnelles); Article 13 Les formes graves de discrimination sont: 1. la provocation et l'encouragement à l'inégalité, la haine et l'intolérance sur la base de la nationalité, de la race ou de la religion, de la langue, de l'appartenance politique, du sexe, de l'identité de genre, de l'orientation sexuelle et d'un handicap; Article 24 1) La discrimination à l'égard des minorités nationales et de leurs membres sur la base de la nationalité, de l'origine ethnique, des croyances religieuses et de la langue est interdite. 2) La manière de réaliser et de protéger les droits des membres des minorités nationales doit être réglementé par une loi spéciale.

 

Закон о државним службеницима (2005-2018) Члан 55. 2) Ако се попуњава радно место код кога је као посебан услов предвиђено знање језика и писма националне мањине, у огласу о јавном конкурсу се посебно наводи овај услов, као и евентуална писана провера његове испуњености. [...] Члан 57. 1) Конкурсна комисија на основу постигнутих резултата кандидата у изборном поступку, прави листу кандидата који испуњавају мерила прописана за избор са постигнутим резултатима кандидата (у даљем тексту: листа кандидата) и доставља је руководиоцу. 2) Руководилац је дужан да у року од 15 дана од дана пријема листе кандидата прими у радни однос кандидата који је са најбољим резултатом испунио мерила за избор. 3) Руководилац органа приликом доношења одлуке из става 2. овог члана даје првенство једнако квалификованом кандидату припаднику националне мањине. [...] Члан 61. 4) Влада уредбом ближе уређује спровођење интерног и јавног конкурса за попуњавање извршилачких радних места, изглед, садржину и начин подношења обрасца пријаве, начин праћења кандидата под шифром његове пријаве и фазе изборног поступка у свим државним органима, као и састав конкурсне комисије, начин провере компетенција и критеријуме и мерила за избор на радна места у органима државне управе и службама Владе. 5) Уредбом из става 4. овог члана уредиће се начин давања првенства припадницима националних мањина, у циљу постизања одговарајуће заступљености припадника националних мањина и пуне равноправности између припадника националне мањине и грађана који припадају већини у случајевима када се ради о кандидатима који су са једнаким најбољим резултатом испунили мерила за избор.

Loi sur les fonctionnaires (2005-2018) Article 55 2) Si un poste est pourvu lorsque la connaissance de la langue et de l'alphabet d'une minorité nationale est fournie à titre de condition particulière, l'annonce du concours public mentionnera spécifiquement cette condition, ainsi qu'un éventuel contrôle écrit de son respect. [...] Article 57 1) Sur la base des résultats obtenus par les candidats lors de la procédure de sélection, la commission du concours établit une liste des candidats répondant aux critères prescrits pour la sélection avec les résultats obtenus par les candidats (ci-après: la liste des candidats) et la soumet au directeur. 2) Le gestionnaire est tenu d'embaucher le candidat qui a rempli les critères de sélection avec le meilleur résultat dans les 15 jours suivant la réception de la liste des candidats. 3) Lorsqu'il prend la décision visée au paragraphe 2 du présent article, le responsable de l'organisme donne la priorité à un candidat également qualifié appartenant à une minorité nationale. [...] Article 61 4) Le gouvernement réglemente plus en détail la mise en œuvre d'un concours interne et public pour pourvoir les postes de direction, l'apparence, le contenu et les modalités de soumission du formulaire de candidature, les modalités de suivi d'un candidat selon le code de sa candidature et la phase de procédure d'élection dans tous les organismes de l'État, ainsi que la composition de la commission du concours, la façon de vérifier les compétences et les critères de sélection pour les postes dans les organismes de l'administration publique et les services gouvernementaux. 5) Les dispositions visées au paragraphe 4 du présent article règlent la manière de donner la priorité aux membres appartenant aux minorités nationales, afin d'assurer une représentation adéquate des membres appartenant aux minorités nationales et une pleine égalité entre les membres de celles-ci et les citoyens appartenant à la majorité dans le cas où les candidats en cas d'égalité de compétence ont satisfait aux critères de sélection.

Закон о политичким странкама (2009-2015) Члан 1. Предмет закона Овим законом уређује се оснивање и правни положај политичких странака, упис и брисање из регистра, престанак политичких странака и друга питања значајна за рад политичких странака. Члан 2. Појам политичке странке Политичка странка у смислу овог закона је организација грађана слободно и добровољно удружених основана ради остваривања политичких циљева демократским обликовањем политичке воље грађана и учешћа на изборима. Члан 3. Појам политичке странке националне мањине Политичка странка националне мањине у смислу овог закона је политичка странка чије је деловање, поред обележја из члана 2. овог закона, посебно усмерено на представљање и заступање интереса једне националне мањине и заштиту и унапређење права припадника те националне мањине у складу са уставом, законом и међународним стандардима, уређено оснивачким актом, програмом и статутом политичке странке. Члан 4. Начин организовања и деловање политичке странке 1) Политичка странка се организује и делује искључиво на територијалном принципу. 2) Деловање политичке странке не може бити усмерено на насилно рушење уставног поретка и нарушавање територијалне целокупности Републике Србије, кршење зајемчених људских или мањинских права или изазивање и подстицање расне, националне или верске мржње. 3) Политичка странка не може непосредно вршити власт, нити је потчинити себи. Члан 9. Оснивачи политичке странке националне мањине Политичку странку националне мањине могу основати најмање 1.000 пунолетних и пословно способних држављана Републике Србије. Члан 18. Назив и скраћени назив политичке странке 1) Назив политичке странке мора бити на српском језику и ћириличком писму. 2) Назив политичке странке националне мањине, ако је то предвиђено статутом, може бити и на језику и писму националне мањине. Назив на језику и писму националне мањине уписује се у Регистар после назива на српском језику и ћириличком писму. 3) Назив политичке странке може да садржи реч „Србија” у одговарајућем падежу, на начин којим се истиче углед и достојанство Републике Србије. 4) Назив политичке странке не може да садржи лично име, назив стране државе и страног правног лица, као и елементе предвиђене чланом 4. став 2. овог закона. Такође, назив политичке странке не сме да асоцира на политичке странке које су спроводиле политику забрањену чланом 4. став 2. овог закона. 5) Политичка странка може имати скраћени назив који се одређује статутом.

Loi sur les partis politiques (2009-2015) Article 1er Objet de la loi La présente loi régit la création et la situation juridique des partis politiques, l'inscription et la radiation du registre, la résiliation des partis politiques et d'autres questions importantes pour les activités des partis politiques. Article 2 La notion de parti politique Un parti politique au sens de la présente loi est une organisation de citoyens unis librement et volontairement, créée dans le but d'atteindre des objectifs politiques en façonnant démocratiquement la volonté politique des citoyens et en participant aux élections.   Article 3 La notion de parti politique d'une minorité nationale Un parti politique d'une minorité nationale au sens de la présente loi est un parti politique dont les activités, outre les caractéristiques visées à l'article 2 de la présente loi, visent spécifiquement à représenter les intérêts d'une minorité nationale et à protéger et à promouvoir les droits des membres de cette minorité nationale, conformément au droit et aux normes internationales, à la constitution régie par l’acte fondateur, ainsi qu'au programme et au statut du parti politique.   Article 4 La manière d'organiser et de faire fonctionner un parti politique 1) Un parti politique est organisé et agit exclusivement sur le principe de la territorialité. 2) Les activités d'un parti politique ne doivent pas viser à détruire violemment l'ordre constitutionnel et à violer l'intégrité territoriale de la république de Serbie, à violer les droits de l'homme ou des minorités garantis ou à encourager et inciter à la haine raciale, nationale ou religieuse. 3) Un parti politique ne peut pas exercer directement le pouvoir, ni le subordonner à lui-même. Article 9 Fondateurs d'un parti politique de la minorité nationale Un parti politique appartenant à une minorité nationale peut être fondé par au moins 1000 citoyens adultes et valides de la république de Serbie. Article 18 Appellation et nom abrégé du parti politique 1) Le nom du parti politique doit être en serbe et en alphabet cyrillique. 2) Le nom d'un parti politique d'une minorité nationale, s'il est prévu par le statut, peut être dans la langue et l'alphabet de la minorité nationale. Le nom dans la langue et l'alphabet de la minorité nationale est inscrit dans le registre après le nom en serbe et en cyrillique. 3) Le nom d'un parti politique peut contenir le mot «Serbie» dans le cas approprié, d'une manière qui met en valeur la réputation et la dignité de la république de Serbie. 4) Le nom d'un parti politique ne peut contenir de nom personnel, le nom d'un État étranger et d'une personne morale étrangère, ainsi que les éléments prévus au paragraphe 2 de l'article 4 de la présente loi. En outre, le nom d'un parti politique ne doit pas être associé à des partis politiques qui ont mené une politique interdite par le paragraphe 2 de l'article 4 de la présente loi. 5) Un parti politique peut avoir un nom abrégé déterminé par la loi.

ЗАКОН о личној карти (2006-2011) Члан 9. Штампање обрасца. Уписивање података 1) Образац личне карте штампа се на српском језику, ћириличким писмом, и на енглеском језику. 2) Образац личне карте штампа се и на језику и писму националних мањина, у складу са законом. 3) У образац личне карте подаци о презимену и имену уписују се у изворном облику онако како су уписани у изводу из матичне књиге рођених. Подаци о презимену и имену припадника националних мањина паралелно се уписују и по српском правопису и писму. 4) Остали подаци уписују се на српском језику, ћириличким писмом, и на језику и писму националних мањина, у складу са законом. Члан 9а 1) Подаци о презимену и имену подносиоца захтева за личну карту, у обрасцу личне карте, могу се, на његов захтев, поред ћириличким писмом, уписати и латиничким писмом, ако за то постоји техничка могућност. 2) Техничке могућности, односно ограничења која се односе на број ознака којима се, на начин из става 1. овог члана, уносе одговарајући подаци утврђују се прописом из члана 6. став 2. овог закона.

Loi sur la carte d'identité (2006-2011) Article 9 Impression des formulaires. Saisie des données 1) Le formulaire de carte d'identité est imprimé en serbe avec l'alphabet cyrillique et anglais. 2) Le formulaire de carte d'identité est imprimé dans la langue et l'écriture des minorités nationales, conformément à la loi. 3) Les données sur le nom et le prénom sont saisies dans la forme originale au fur et à mesure qu'elles sont inscrites dans l'acte de naissance. Les données sur le noms et prénom des membres des minorités nationales sont saisies en parallèle selon l'orthographe et l'alphabet serbe. 4) Les autres données doivent être inscrites dans la langue serbe, dans l'alphabet cyrillique et dans la langue et l'alphabet des minorités nationales, conformément à la loi. Article 9a 1) Les données sur le nom et le prénom du requérant d'une carte d'identité, sous forme de carte d'identité, peuvent, à sa demande, en plus de l'alphabet cyrillique, être inscrites en alphabet latin, s'il existe une possibilité technique pour ce faire. 2) Les possibilités techniques, c'est-à-dire les restrictions liées au nombre de marques par lesquelles, de la manière visée au paragraphe 1 du présent article, les données appropriées doivent être introduites, sont déterminées par le règlement visé au paragraphe 2 de l'article 6 de la présente loi.

Закон о проглашењу закона о регистрацији привредних субјеката (2004) Члан 17. Језик и писмо на којима се подноси регистрациона пријава 1) Регистрациона пријава се подноси на језику и писму који су у службеној употреби у Републици Србији. 2) Подносилац регистрационе пријаве може да региструје пословно име или скраћено пословно име на страном језику који је у службеној употреби у Европској унији.

Loi sur la promulgation de la Loi sur l'enregistrement des entreprises commerciales (2004) Article 17 Langue et alphabet dans lesquelles est présentée la demande d'enregistrement 1) La demande d'enregistrement doit être soumise dans la langue et l'alphabet en usage officiel en république de Serbie. 2) Le requérant peut enregistrer une raison sociale ou un nom commercial abrégé dans une langue étrangère en usage officiel dans l'Union européenne.

 

Page précédente

 

Serbie

Accueil: aménagement linguistique dans le monde