Serbie : Loi sur la protection des droits et libertés des minorités nationales

Део други

ОСНОВНА НАЧЕЛА

Члан 3.

Забрана дискриминације

1) Забрањује се сваки облик дискриминације, на националној, етничкој, расној, језичкој, верској и свакој другој* основи, према националним мањинама и* лицима која припадају националним мањинама. (2018)

2) Органи * републике, аутономне покрајине, јединице локалне самоуправе* не могу да доносе правне акте, нити да предузимају мере које су супротне ставу 1. овог члана. (2018)

Члан 4.

Мере за обезбеђење равноправности

1) Органи власти у Републици Србији у складу са Уставом и законом доносе прописе, појединачне правне акте и предузимају мере у циљу обезбеђења пуне и ефективне равноправности између припадника националних мањина и грађана који припадају већини. (2018)

2) Органи власти ће доносити* правне акте и предузети мере из става 1. овог члана у циљу поправљања положаја лица која припадају ромској националној мањини.

3) Неће се сматрати дискриминацијом мере за унапређење пуне и ефективне равноправности у запошљавању, односно погодности у случају престанка радног односа у јавном сектору на свим нивоима територијалне организације, које су прописане одредбама посебних закона којима се уређује радно-правни статус запослених у јавном сектору, ако такве мере важе до постизања одговарајуће заступљености припадника националних мањина која је утврђена тим законима. (2018)

4) Република Србија обезбеђује услове за ефикасно учешће припадника националних мањина у политичком животу, заступљеност представника националних мањина у Народној скупштини и сразмерну заступљеност националних мањина у скупштинама аутономних покрајина и јединицама локалне самоуправе, у складу са законом. (2018)

5) Република Србија предузима одговарајуће мере ради унапређења економског положаја неразвијених подручја на којима традиционално живе припадници националних мањина. (2018)

Члан 5.

Слобода изражавања националне припадности

1) У складу са Уставом Републике Србије зајeмченом слободом изражавања националне припадности, нико не сме претрпети штету због изражавања своје националне припадности или због уздржавања од таквог чињења. (2018)

2) Забрањена је свака регистрација припадника националних мањина која их противно њиховој вољи обавезује да се изјасне о својој националној припадности.

3) Право је припадника националних мањина да се подаци о њиховој националној припадности уписују у службене евиденције и збирке података о личности, у складу са посебним законом. (2018)

4) Податак о националној припадности може се користити само у сврху за коју је прикупљен и на начин предвиђен законом који уређује заштиту података о личности. (2018)

5) Забрањена је свака радња и мера насилне асимилације припадника националних мањина.

Члан 6.

Право сарадње са сународницима у земљи и у иностранству

1) Припадници националних мањина имају право да слободно заснивају и одржавају мирољубиве односе унутар Републике Србије* и ван њених граница с лицима која законито бораве у другим државама, посебно са онима са којима имају заједнички етнички, културни, језички и верски идентитет или заједничко културно наслеђе.

2) У циљу остваривања права из става 1. овог члана могу се прописати посебне олакшице. (2018)

Члан 7.

Обавезе поштовања уставног поретка, начела међународног права и јавног морала

1) Забрањена је злоупотреба права која су предвиђена овим законом која је усмерена на насилно рушење уставног поретка, нарушавање територијалне целокупности Републике Србије, кршење Уставом зајамчених људских и мањинских права и слобода и изазивање и подстицање расне, националне и верске мржње и нетрпељивости. (2018)

2) Права која су предвиђена овим законом не смеју се* користити ради испуњења циљева који су супротни начелима међународног права или су уперени против јавне безбедности, морала или здравља људи. (2018)

3) Остваривање права која су уређена* овим законом не може утицати на дужности и одговорности које проистичу из држављанства. (2018)

Члан 8.

Заштита стечених права

Овим законом се не смањује достигнути ниво мањинских права зајемчених Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права и потврђеним међународним уговорима.*(2018)

CHAPITRE II

PRINCIPES FONDAMENTAUX

Article 3

Discrimination interdite

1) Toute forme de discrimination fondée sur l'origine nationale, ethnique, raciale ou linguistique ou autre contre les minorités nationales et des personnes appartenant à des minorités nationales est interdite. (2018)

2) Les autorités de la République, les provinces autonomes et les unités d'autonomie locale ne peuvent adopter des actes juridiques ni prendre des mesures contraires au paragraphe 1 du présent article. (2018)

Article 4

Les mesures pour assurer l'égalité

1) Les autorités de la république de Serbie, conformément à la Constitution et à la loi, doivent promulguer des règlements, des actes juridiques particuliers et prennent des mesures afin d'assurer une égalité pleine et effective entre les membres des minorités nationales et les citoyens appartenant à la majorité. (2018)

2) Les autorités doivent publier des actes juridiques et prendre les mesures visées au paragraphe 1 du présent article afin d'améliorer la situation des membres appartenant à la minorité nationale rom.

3) Les mesures de promotion de l'égalité pleine et effective dans l'emploi, c'est-à-dire les prestations en cas de licenciement dans le secteur public à tous les niveaux de l'organisation territoriale, qui sont prescrites par les dispositions des lois spéciales régissant le statut d'emploi des employés du secteur public, ne sont pas considérées comme une discrimination, si de telles mesures sont valables jusqu'à ce que la représentation appropriée des membres appartenant aux minorités nationales établies par ces lois soit réalisée. (2018)

4) La république de Serbie prévoit les conditions d'une participation effective des membres des minorités nationales à la vie politique, de la délégation des représentants des minorités nationales à l'Assemblée nationale et de la représentation proportionnelle des minorités nationales dans les assemblées des provinces autonomes et des collectivités locales, conformément à la loi. (2018)

5) La république de Serbie doit prendre des mesures appropriées pour améliorer la situation économique des régions sous-développées où vivent traditionnellement des membres des minorités nationales. (2018)

Article 5

La liberté de déclarer son appartenance ethnique

1) Conformément à la Constitution de la république de Serbie, qui garantit la liberté d'expression de l'appartenance ethnique, nul ne peut subir de préjudice pour exprimer son appartenance nationale ou pour s'abstenir de le faire. (2018)

2) Tout enregistrement de membres de minorités nationales qui, contre leur gré, les oblige à déclarer leur affiliation nationale est interdit.

3) Les membres des minorités nationales ont le droit de faire inscrire des données sur leur appartenance nationale dans les registres officiels et les collectes de données personnelles, conformément à une loi spéciale. (2018)

4) Les données sur l'appartenance nationale ne peuvent être utilisées qu'aux fins pour lesquelles elles ont été collectées et de la manière prévue par la loi régissant la protection des données à caractère personnel. (2018)

5) Toute action et toute mesure d'assimilation violente de membres de minorités nationales est interdite.

Article 6

Le droit de coopérer avec ses compatriotes dans le pays et à l'étranger

1) Les membres des minorités nationales ont le droit d'établir et d'entretenir librement des relations pacifiques en république de Serbie et à l'étranger avec des personnes résidant légalement dans d'autres États, en particulier avec celles avec lesquelles ils ont une identité ethnique, culturelle, linguistique et religieuse commune ou un héritage culturel commun.

2) Afin d'exercer les droits visés au paragraphe 1 du présent article, des exonérations spéciales peuvent être prescrites. (2018)

Article 7

L'obligation de respecter l'ordre constitutionnel, les principes de la moralité publique et des lois internationales

1) Il est interdit d'abuser des droits prévus par la présente loi, qui vise à détruire violemment l'ordre constitutionnel, à violer l'intégrité territoriale de la république de Serbie, à violer les droits et libertés de l'homme et des minorités garantis par la Constitution, ainsi qu'à provoquer et inciter à la haine et à l'intolérance raciales, nationales et religieuses. (2018)

2) Les droits prévus par la présente loi ne peuvent être utilisés pour atteindre des objectifs contraires aux principes du droit international ou dirigés contre la sécurité publique, la morale ou la santé humaine. (2018)

3) L'exercice des droits régis par la présente loi ne peut affecter les devoirs et responsabilités découlant de la citoyenneté. (2018)

Article 8

La protection des droits acquis

La présente loi ne doit pas réduire le niveau des droits acquis par les membres des minorités garantis par la Constitution, les règles généralement acceptées du droit international et les traités internationaux ratifiés. (2018)

Део трећи

ПРАВА НА ОЧУВАЊЕ ПОСЕБНОСТИ

Члан 9.

Избор и употреба личног имена

1) Припадници националних мањина имају право на слободан избор и коришћење личног имена и имена своје деце, као и на уписивање ових личних имена у све јавне исправе, службене евиденције и збирке података о личности* према језику и правопису припадника националне мањине. (2018)

2) Право из става 1. овог члана не искључује паралелан упис имена и по српском правопису и писму.

Члан 10.

Право на употребу матерњег језика

Припадници националних мањина могу слободно употребљавати свој језик и писмо, приватно и јавно.

Члан 11.

Службена употреба језика и писма

1) На територији јединице локалне самоуправе где традиционално живе припадници националних мањина, њихов језик и писмо може бити у равноправној службеној употреби.

2) Jeдиницa лoкaлнe сaмoупрaвe ћe oбaвeзнo својим статутом увeсти у рaвнoпрaвну службeну упoтрeбу jeзик и писмo нaциoнaлнe мaњинe укoликo прoцeнaт припaдникa тe нaциoнaлнe мaњинe у укупнoм брojу стaнoвникa нa њeнoj тeритoриjи дoстижe 15% прeмa рeзултaтимa пoслeдњeг пoписa стaнoвништвa. Јединица локалне самоуправе уводи језик и писмо националне мањине у службену употребу најкасније у року од 90 дана од утврђивања испуњености законом прописаних услова. (2018)

3) У јединици локалне самоуправе где је у тренутку доношења овог закона језик националне мањине у службеној употреби, исти ће остати у службеној употреби.

4) Службена употреба језика националних мањина из става 1. овог члана подразумева нарочито: коришћење језика националних мањина у управном и судском поступку и вођење управног поступка и судског поступка на језику националне мањине, употребу језика националне мањине у комуникацији органа са јавним овлашћењима са грађанима; издавање јавних исправа и вођење службених евиденција и збирки података о личности* и података на језицима националних мањина и прихватање тих исправа на тим језицима као пуноважних, употреба језика на гласачким листићима и бирачком материјалу, употреба језика у раду представничких тела.

5) На територијама из става 2. овог члана, имена органа који врше јавна овлашћења, називи јединица локалне самоуправе, насељених места, тргова и улица и други топоними исписују се и на језику дотичне националне мањине, према њеној традицији и правопису.

6) У насељеним местима у јединицама локaлне самоуправе, чија је територија одређена у складу са законом којим се уређује територијална организација Републике Србије, у којима проценат припадника одрeђене националне мањине у укупном броју становника на територији насељеног места достиже 15% према резултатима последњег пописа становништва имена органа који врше јавна овлашћења, називи јединица локалне самоуправе, насељених места, тргова и улица и други топоними исписују се и на језику дотичне националне мањине, према њеној традицији и правопису, и у случају да језик те националне мањине није у службеној употреби на територији јединице локaлне самоуправе у складу са ставом 2. овог члана. (2018)

7) Скупштина јединице локалне самоуправе утврдиће статутом насељена места из става 6. овог члана имајући у виду традиционалну насељеност припадника националне мањине и претходно прибављено мишљење националног савета. (2018)

8) Припадници националних мањина чији број у укупном становништву Републике Србије* достиже најмање 2% према последњем попису становништва, могу се обратити републичким органима* на свом језику и имају право да добију одговор на том језику. (2018)

9) Припадници националних мањина чији број у укупном становништву Републике Србије не достиже 2% према последњем попису становништва могу се обратити републичким органима на свом језику и имају право да добију одговор на том језику преко јединице локалне самоуправе у којој је језик те националне мањине у службеној употреби, при чему јединица локалне самоуправе обезбеђује превођење и сноси трошкове превођења дописа упућеног републичком органу и одговора тог органа. (2018)

10) Народни посланик припадник националне мањине има право да на седници Народне скупштине говори и да писане документе у раду Народне скупштине, предвиђене Пословником, подноси на свом језику. (2018)

11) Када се народни посланик у раду Народне скупштине служи својим језиком у смислу става 10. овог члана, стално или у одређеном случају, генерални секретар Народне скупштине је дужан да обезбеди истовремено превођење његовог усменог излагања или документа који је поднео, на српски језик.*

Члан 11а (2018)

Објављивање закона на језицима националних мањина*

1) Министарство надлежно за остваривање права националних мањина (у даљем тексту: Министарство), обезбеђује превођење и објављује збирке пречишћених текстова најзначајнијих закона Републике Србије чији се предмет уређивања у целини или највећим делом односи на остваривање права националних мањина.*

2) Министарство је у обавези да законе из става 1. овог члана учини доступним и у електронском облику, на својој интернет страници и на порталу е-Управе, као и да споразумно одређени број збирки пречишћених текстова закона из става 1. овог члана достави националним саветима националних мањина. *

3) О објављивању закона из става 1. овог члана Министарство периодично и по потреби извештава Савет за националне мањине.*

4) Изузетно од става 1. овог члана, национални савет националне мањине може ресорном министарству поднети предлог, уз образложење да је то од посебног значаја за остваривање права и слобода националне мањине, да ресорно министарство обезбеди превођење и објављивање збирке пречишћених текстова одређених закона из свог законског делокруга који садрже одредбе које се односе на остваривање права и слобода националних мањина, односно уређују друштвене односе који су од посебног значаја за националне мањине.*

5) У случају да ресорно министарство прихвати предлог националног савета националне мањине, министарство је у том случају у обавези да законе из става 4, овог члана учини доступним и у електронском облику, на својој интернет страници и на порталу е-Управе, као и да споразумно одређени број збирки пречишћених текстова закона из става 4, овог члана достави националном савету националне мањине.*

6) Приликом одлучивања о предлогу из става 4. овог члана посебно се води рачуна о расположивости планираних буџетских средстава, као и о томе да ли се у периоду од наредних годину дана након подношења предлога националног савета националне мањине планирају измене и допуне или доношење новог закона уместо закона чије се превођење односно објављивање предлаже.*

7) Ресорно министарство о поступању из ставова од 4. до 6. овог члана извештава Савет за националне мањине. *

Члан 11б (2018)

1) Прописи аутономне покрајине објављују се на језицима националних мањина у складу са статутом и општим актима аутономне покрајине.*

2) Прописи јединица локалне самоуправе објављују се на језицима националних мањина, у складу са статутом и општим актима јединица локалне самоуправе, у складу са законом.*

Члан 12.

Право на неговање културе и традиције

1) Изражавање, чување, неговање, развијање, преношење и јавно испољавање националне и етничке, културне, верске и језичке посебности као дела традиције грађана, националних мањина и њихових припадника је њихово неотуђиво индивидуално и колективно право.

2) У циљу очувања и развоја националне и етничке посебности, припадници националних мањина имају право да оснивају посебне културне, уметничке и научне установе, друштва и удружења у свим областима културног и уметничког живота.

3) Установе, друштва и удружења из става 2. овог члана самостални су у раду. Република, аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе могу учествовати у финансирању друштава и удружења националних мањина. (2018)

4) За подстицање и подршку установа, друштава и удружења из става 3 овог члана могу се оснивати посебне фондације. (2018)

5) Музеји, архиви и заводи за заштиту споменика културе чији је оснивач Република, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе обезбедиће представљање и заштиту културног и историјског наслеђа од посебног значаја за националне мањине на територији за коју су надлежни. У одлучивању о начину представљања културног и историјског наслеђа за које је у складу са одредбама посебног закона утврђено да је од посебног значаја за националне мањине учествују и представници њихових националних савета. (2018)

6) Установе културе чији је оснивач јединица локалне самоуправе која се у смислу закона којим се уређује локална самоуправа сматра национално мешовитом јединицом локалне самоуправе, својим програмима рада обезбедиће садржаје, мере, активности или манифестације којима се чува и промовише културни идентитет и традиција националних мањина традиционално настањених на њеној територији. (2018)

Члан 13.

Школовање на матерњем језику

1) Припадници националних мањина имају право на васпитање и образовање на свом језику, односно говору у установама* предшколског, основног и средњег васпитања и образовања. (2018)

2) За остваривање права из става 1 овог члана може се прописати одређени минимални број ученика, с тим да тај број може да буде мањи од минималног броја ученика који је законом прописан за обезбеђење одговарајућих облика наставе и образовања. (2018)

3) Образовање на језику националне мањине не искључује обавезно учење српског језика.

4) Програм наставе за потребе образовања из става 1 овог члана, у делу који се односи на национални садржај, у значајној мери ће садржати теме које се односе на историју, уметност и културу националне мањине.

5) Национални савети националних мањина учествују у изради наставних програма за предмете који изражавају посебност националних мањина на језику, односно говору националних мањина, двојезичне наставе и учења језика националних мањина са елементима националне културе, у складу са прописима којима је уређено доношење наставних програма за националне мањине. (2018)

6) У циљу међусобне толеранције националних мањина и већинског становништва и обезбеђивања интеркултуралности, реализују се програми наставних и ваннаставних активности у основном и средњем образовању и васпитању о историји, култури и положају националних мањина у Републици Србији. (2018)

Члан 14.

1) За потребе образовања на језику националних мањина из члана 13, став 1. у оквиру високог образовања подржаће се развијање студијских програма за васпитаче и наставнике на језицима националних мањина, у складу са законом који уређује високо образовање. (2018)

2) Високошколска установа може организовати лекторат на језицима националних мањина где студенти припадници националних мањина могу да савладају стручне термине и на језику националне мањине. (2018)

3) Република, покрајина и јединица локалне самоуправе могу да помажу стручно оспособљавање наставника за потребе образовања из става 1, овог члана. (2018)

4) Република поспешује међународну сарадњу са циљем да се припадницима националних мањина омогући да студирају у иностранству на матерњем језику и да се тако стечене дипломе признају у складу са законом. (2018)

Члан 15

1) Припадници националних мањина имају право да оснују и одржавају приватне образовне установе, школе, или универзитет, где ће се образовање организовати на језицима националних мањина или двојезично, у складу са законом.

2) У финансирању установа из става 1. овог члана, као и у обезбеђивању средстава за виши квалитет образовања и васпитања на језицима националних мањина у установама чији је оснивач Република, аутономна покрајина или јединица локалне самоуправе могу да учествују домаће и стране организације, фондације и приватна лица, у складу са законом. (2018)

3) У случају финансијске и друге донације из претходног става, држава ће обезбедити одређене олакшице или ослобађање од дажбина.

Члан 16.

Употреба националних симбола

1) Припадници националних мањина имају право избора и употребе националних симбола и знамења.

2) Национални симбол и знамење не могу бити идентични са симболом и знамењем друге државе.

3) Националне симболе, знамења и празнике националних мањина предлажу национални савети. Симболе, знамење и празнике националних мањина потврђује Савет* за националне мањине.

4) Симболи и знамења националних мањина се након објављивања одлуке Савета за националне мањине о њиховом потврђивању службено истичу током државних празника Републике Србије и потврђених празника националне мањине на зградама и у просторијама локалних органа и организација са јавним овлашћењима на подручјима на којима је језик националне мањине у службеној употреби односно на начин утврђен одлуком о потврђивању симбола. (2018)

5) Уз знамења и симболе националне мањине, приликом обележавања државног празника Републике Србије, обавезно се истичу Државна застава Републике Србије и Мали грб Републике Србије, на начин установљен законом којим се уређује изглед и употреба државних симбола Републике Србије. (2018)

6) Уз знамења и симболе националне мањине, приликом обележавања потврђеног празника националне мањине, обавезно се истичу Народна застава Републике Србије и Мали грб Републике Србије, на начин установљен законом којим се уређује изглед и употреба државних симбола Републике Србије. (2018)

7) На улазу у службене просторије националног савета могу се, на пригодан начин, током читаве године, истицати симболи националне мањине уз истицање државних симбола Републике Србије. (2018)

Члан 17.

Јавно обавештавање на језицима националних мањина

1) Припадници националних мањина имају право на потпуно и непристрасно обавештавање на свом језику, укључујући право на изражавање, примање, слање и размену информација и идеја путем штампе и других средстава јавног обавештавања.

2) Држава ће у програмима радија и телевизије јавног сервиса обезбедити информативне, културне и образовне садржаје на језику националне мањине. (2013)

3) Припадници националних мањина имају право да оснивају и одржавају медије на свом језику.

CHAPITRE III

LE DROIT DE CONSERVER SON IDENTITÉ

Article 9

Le choix dans l'emploi des noms personnels

1) Les membres appartenant aux minorités nationales ont le droit de choisir librement et d'utiliser leurs noms personnels et les noms de leurs enfants, ainsi que le droit de les écrire dans tous les documents publics, les rapports officiels et les bases de données personnelles, etc., dans la langue et l'alphabet de toute personne appartenant à la minorité nationale.

2) Ce droit prévu au paragraphe 1 du présent article n'exclut pas l'entrée équivalente du nom écrite conformément à l'orthographe et à l'alphabet serbe.

Article 10

Le droit d'employer sa langue maternelle

Les membres appartenant aux minorités nationales peuvent employer librement leur langue et leur alphabet dans l'usage privé et l'usage officiel.

Article 11

L'emploi officiel de la langue et de l'alphabet

1) Sur le territoire d'une unité d'autonomie locale où résident traditionnellement des membres des minorités nationales, leur langue et leur alphabet peuvent être d'usage officiel égal.

2) Toute unité d'autonomie locale introduira obligatoirement la langue et l'alphabet d'une minorité nationale dans un usage officiel égal par son statut si le pourcentage de membres de cette minorité nationale dans la population totale de son territoire atteint 15% selon les résultats du dernier recensement. L'unité d'autonomie locale doit introduire la langue et l'alphabet de la minorité nationale dans l'usage officiel au plus tard 90 jours à compter de la détermination du respect des conditions prescrites par la loi.

3) Dans une unité d'autonomie locale où la langue d'une minorité nationale est d'usage officiel au moment de la promulgation de la présente loi, elle restera d'usage officiel.

4) L'usage officiel de la langue des minorités nationales visée au paragraphe 1 du présent article comprend notamment: l'emploi de la langue des minorités nationales dans toute procédure administrative et judiciaire, ainsi que dans le déroulement et la conduite de la procédure administrative et judiciaire dans la langue de la minorité nationale; la publication des documents publics et la tenue des registres officiels et des collections de données à caractère personnel dans les langues des minorités nationales et l'acceptation des documents dans ces langues comme valides; l'emploi des langues sur les bulletins de vote et le matériel de vote, l'usage des langues dans les travaux des organismes représentatifs.

5) Dans les territoires visés au paragraphe 2 du présent article, les noms des organismes exerçant l'autorité publique, les noms des collectivités locales autonomes, des localités, des places et des rues et des autres toponymes doivent également être écrits dans la langue de la minorité nationale respective, selon sa tradition et son orthographe.

6) Dans les zones peuplées des unités d'autonomie locale, dont le territoire est déterminé conformément à la loi régissant l'organisation territoriale de la république de Serbie, dans laquelle le pourcentage de membres d'une certaine minorité nationale dans la population totale de la colonie atteint 15% selon le dernier recensement. exercer l'autorité publique, les noms des unités d'autonomie locale, des localités, des places et des rues et des autres toponymes doivent également être écrits dans la langue de la minorité nationale respective, selon sa tradition et son orthographe, et au cas où la langue de cette minorité nationale ne serait pas employée officiellement dans l'unité d'autonomie locale, conformément au paragraphe 2 du présent article.

7) L'Assemblée d'une unité d'autonomie locale détermine les implantations visées au paragraphe 6 du présent article par le statut, en tenant compte de la population traditionnelle des membres de la minorité nationale et de l'avis préalablement obtenu du Conseil national.

8) Les membres des minorités nationales dont le nombre dans la population totale de la république de Serbie atteint au moins 2% selon le dernier recensement peuvent s'adresser aux autorités nationales dans leur propre langue et ont le droit de recevoir une réponse dans cette langue.

9) Les membres des minorités nationales dont le nombre dans la population totale de la république de Serbie n’atteint pas 2% selon le dernier recensement peuvent s’adresser aux autorités nationales dans leur propre langue et ont le droit de recevoir une réponse dans cette langue par l’intermédiaire de l’administration locale dans laquelle la langue de cette minorité nationale est d’usage officiel et où l'unité d'autonomie locale assure la traduction et prend en charge les frais de traduction de la lettre envoyée à l'organisme de la république et de la réponse de celui-ci.

10) Un député appartenant à une minorité nationale a le droit de prendre la parole lors d'une séance de l'Assemblée nationale et de soumettre des documents écrits dans les travaux de l'Assemblée nationale, prévus dans le règlement, dans sa propre langue.

11) Lorsqu'un député au moment des travaux de l'Assemblée nationale emploie sa langue au sens du paragraphe 10 du présent article, de manière permanente ou dans un certain cas, le secrétaire général de l'Assemblée nationale est tenu de fournir une traduction simultanée en serbe de sa présentation orale ou du document présenté.

Article 11-a (2018)

La publication des lois dans les langues des minorités nationales

1) Le ministère chargé de l'exercice des droits des minorités nationales (ci-après: le Ministère) assure la traduction et publie des recueils de textes consolidés des lois les plus importantes de la république de Serbie, dont l'objet réglemente en tout ou en partie l'exercice des droits des minorités nationales.

2) Le Ministère est tenu de mettre à disposition les lois visées au paragraphe 1 du présent article sous forme électronique, sur son site Internet et sur le portail de l'administration électronique, ainsi que de soumettre un certain nombre de recueils de textes consolidés de lois visés au paragraphe 1 du présent article aux conseils nationaux des minorités nationales.

3) Le Ministère fait périodiquement et, si nécessaire, un rapport sur la publication de la loi visée au paragraphe 1 du présent article au Conseil des minorités nationales.

4) Nonobstant le paragraphe 1 du présent article, le Conseil national d'une minorité nationale peut soumettre une proposition au ministère de tutelle, expliquant qu'il est d'une importance particulière pour l'exercice des droits et libertés de la minorité nationale, que le ministère de tutelle assure la traduction et la publication d'un recueil de textes consolidés de certaines lois, lesquelles contiennent des dispositions relatives à l'exercice des droits et libertés des minorités nationales, c'est-à-dire réglementent les relations sociales qui revêtent une importance particulière pour les minorités nationales.

5) Dans le cas où le ministère de tutelle accepte la proposition du Conseil national de la minorité nationale, le Ministère est tenu de rendre les lois visées au paragraphe 4 du présent article disponibles sous forme électronique, sur son site Web et sur le portail de gestion électronique, ainsi que de convenir d'un certain nombre de recueils de textes consolidés de la loi visée au paragraphe 4 du présent article, lesquels sont soumis au Conseil national de la minorité nationale.

6) Lors de la décision sur la proposition visée au paragraphe 4 du présent article, une attention particulière doit être accordée à la disponibilité des fonds budgétaires prévus, ainsi qu'à la question de savoir si, dans la période d'un an après la soumission de la proposition du Conseil national des minorités nationales, des amendements ou de nouvelles lois sont envisagés, dont la traduction ou la publication est proposée.

7) Le ministère de tutelle fera rapport au Conseil des minorités nationales sur la procédure visée aux paragraphes 4 à 6 du présent article.

Article 11-b

1) Les règlements de la province autonome doivent être publiés dans les langues des minorités nationales, conformément au statut et aux actes généraux de la province autonome.

2) Les règlements des collectivités locales autonomes doivent être publiés dans les langues des minorités nationales, conformément au statut et aux actes généraux des collectivités locales autonomes, conformément à la loi.

Article 12

Le droit de préserver sa culture et ses traditions

1) L'expression, la sauvegarde, la protection, le développement, la transmission et l'expression publique de la différence nationale, ethnique, culturelle, religieuse et linguistique, en tant que composante de la tradition des citoyens, des minorités nationales et de leurs membres, constitue leur droit propre inaliénable, individuel et collectif.

2) Aux fins de la préservation et du développement de l'identité nationale et ethnique, les membres appartenant aux minorités nationales ont le droit de créer des institutions culturelles, artistiques et scientifiques distinctes dans tous les domaines de la vie culturelle et artistique.

3) Les institutions, les sociétés et les associations visées au paragraphe 2 du présent article sont indépendantes dans leurs travaux. La République, les provinces autonomes et les collectivités locales autonomes peuvent participer au financement des sociétés et des associations de minorités nationales. (2018)

4) Des fondations spéciales peuvent être créées pour encourager et soutenir les institutions, les sociétés et les associations visées au paragraphe 3 du présent article. (2018)

5) Les musées, les archives et les instituts de protection des monuments culturels fondés par la République, les provinces autonomes ou les collectivités locales assureront la présentation et la protection du patrimoine culturel et historique d'importance particulière pour les minorités nationales du territoire dont elles sont responsables. Les représentants de leurs conseils nationaux participent également aux décisions relatives au mode de présentation du patrimoine culturel et historique qui, conformément aux dispositions d’une loi spéciale, a été jugé d’une importance particulière pour les minorités nationales. (2018)

6) Les institutions culturelles fondées par une unité d'autonomie locale qui est considérée comme une unité nationale mixte d'autonomie locale au sens de la loi régissant l'autonomie locale doivent, avec leurs programmes de travail, fournir des contenus, des mesures, des activités ou des manifestations qui préservent et promeuvent l'identité culturelle et les traditions des minorités nationales sur leur territoire. (2018)

Article 13

L'éducation dans la langue maternelle

1) Les membres des minorités nationales ont le droit de recevoir une éducation et un enseignement dans leur langue maternelle, c'est-à-dire à la parole, dans les établissements d'enseignement préscolaire, primaire et secondaire. (2018)

2) Un certain nombre minimum d’élèves peut être prescrit pour obtenir le droit du paragraphe 1 du présent article, de sorte que le nombre peut être inférieur au nombre minimum d’élèves qui est légalement prescrit par la loi pour fournir des formes appropriées d’enseignement et d’éducation. (2018)

3) L'enseignement dans la langue d'une minorité nationale n'exclut pas l'apprentissage obligatoire de la langue serbe.

4) Le programme pour les besoins de l'éducation visé au paragraphe 1 du présent article, dans la partie relative au contenu national, contient de manière significative des sujets liés à l'histoire, à l'art et à la culture de la minorité nationale.

5) Les conseils nationaux des minorités nationales participent à l'élaboration de programmes pour les matières qui expriment l'identité des minorités nationales dans la langue maternelle, c'est-à-dire la parole des minorités nationales, l'enseignement bilingue et l'apprentissage des langues des minorités nationales avec des éléments de culture nationale, conformément à la réglementation régissant l'adoption de programmes pour les minorités nationales. (2018)

6) Afin de tolérer mutuellement les minorités nationales et la population majoritaire et d'assurer l'interculturalité, des programmes d'enseignement et d'activités parascolaires dans l'enseignement primaire et secondaire et l'éducation sur l'histoire, la culture et la situation des minorités nationales en république de Serbie sont mis en œuvre. (2018)

Article 14

1) Pour les besoins d'enseignement dans la langue des minorités nationales visés au paragraphe 1 de l'article 13 dans l'enseignement supérieur, le développement de programmes d'études pour les éducateurs et les enseignants dans les langues des minorités nationales doit être soutenu, conformément à la loi régissant l'enseignement supérieur.

2) Tout établissement d'enseignement supérieur peut organiser un cours dans les langues des minorités nationales où les étudiants appartenant à des minorités nationales peuvent maîtriser des stages professionnels dans la langue de la minorité nationale.

3) La République, la province et l'unité d'autonomie locale peuvent aider à la formation professionnelle des enseignants pour les besoins de l'éducation visés au paragraphe 1 du présent article.

4) La République favorise la coopération internationale dans le but de permettre aux membres des minorités nationales d'étudier à l'étranger dans leur langue maternelle et de reconnaître ces diplômes conformément à la loi.

Article 15

1) Les membres appartenant à des minorités nationales ont le droit de créer et de maintenir des établissements d'enseignement privés, des écoles ou des universités, où l'enseignement sera organisé dans les langues des minorités nationales ou dans les deux langues, conformément à la loi.

2) Les organisations nationales et étrangères, les fondations et les personnes physiques peuvent participer au financement des établissements visés au paragraphe 1 du présent article, ainsi qu'au financement de l'enseignement supérieur de qualité dans les langues des minorités nationales dans les établissements fondés par la République, la province autonome ou l'unité d'autonomie locale. conformément à la loi. (2018)

3) Dans le cas des dons financiers et autres du paragraphe précédent, l'État accordera certaines exonérations ou exonérations de droits.

Article 16

L'emploi des symboles nationaux

1) Les membres des minorités nationales ont le droit de choisir et d'utiliser des symboles et des drapeaux nationaux.

2) Un symbole et un drapeau nationaux ne peuvent pas être identiques au symbole et au drapeau d'un autre pays.

3) Les symboles nationaux, les drapeaux et les jours fériés des minorités nationales sont proposés par les conseils nationaux. Les symboles, drapeaux et jours fériés des minorités nationales sont confirmés par le Conseil des minorités nationales.

4) Après la publication de la décision du Conseil des minorités nationales sur leur confirmation, les symboles et signes des minorités nationales sont officiellement affichés pendant les jours fériés nationaux de la république de Serbie et les jours fériés des minorités nationales confirmés dans les bâtiments et locaux des autorités locales et des organisations ayant une autorité publique dans les zones où la langue de la minorité nationale est d'usage officiel, c'est-à-dire de la manière déterminée par la décision de confirmation du symbole. (2018)

5) Parallèlement aux drapeaux et symboles de la minorité nationale, lors de la célébration de la fête nationale de la république de Serbie, le drapeau national de la république de Serbie et l'écusson de la république de Serbie doivent être affichés, de la manière établie par la loi régissant l'apparition et l'utilisation des symboles nationaux de la république de Serbie. (2018)

6) Parallèlement aux drapeaux et symboles de la minorité nationale, lors de la célébration de la fête confirmée de la minorité nationale, le drapeau national de la république de Serbie et l'écusson de la république de Serbie doivent être affichés, de la manière établie par la loi régissant l'apparition et l'usage des symboles nationaux de la république de Serbie. (2018)

7) À l'entrée des locaux officiels du Conseil national, les symboles de la minorité nationale peuvent être affichés de manière appropriée tout au long de l'année, ainsi que l'affichage des symboles nationaux de la république de Serbie. (2018)

Article 17

L'information publique dans les langues des minorités nationales

1) Les membres appartenant à des minorités nationales ont le droit à une information complète et impartiale dans leur langue maternelle, y compris le droit d'exprimer, de recevoir, d'envoyer et d'échanger des informations et des idées par le biais de la presse et d'autres médias.

2) L'État fournira des informations, des contenus culturels et éducatifs dans la langue de la minorité nationale dans les émissions de radio et de télévision du service public. (2013)

3) Les membres appartenant aux minorités nationales ont le droit de créer et de maintenir des médias dans leur langue maternelle.

Део четврти

ДЕЛОТВОРНО УЧЕШЋЕ У ОДЛУЧИВАЊУ О ПИТАЊИМА ПОСЕБНОСТИ, У ВЛАСТИ И У УПРАВИ

Члан 18. (2018)

Савет за националне мањине

1) У циљу очувања, унапређења и заштите националних, етничких, верских, језичких и културних посебности припадника националних мањина и у циљу остваривања њихових права, Влада образује Савет за националне мањине (у даљем тексту: Савет), као стално радно тело Владе.*

2) Задаци Савета су да: прати и разматра стање остваривања права националних мањина и стање међунационалних односа у Републици Србији; предлаже мере за унапређење пуне и делотворне равноправности припадника националних мањина; прати остваривање сарадње националних мањина са државним органима, као и са органима аутономне покрајине и јединица локалне самоуправе; разматра услове за рад националних савета националних мањина и предлаже мере у тој области; прати остваривање међународних обавеза Републике Србије у области остваривања права припадника националних мањина; разматра међународне споразуме који се односе на положај националних мањина и заштиту њихових права у поступку њиховог закључивања; разматра нацрте закона и других прописа од значаја за остваривање права националних мањина и о томе даје мишљење Влади и потврђује симболе, знамења и празнике националних мањина, на предлог националних савета националних мањина.*

3) Чланови Савета су руководиоци органа државне управе и служби Владе у чији делокруг спадају питања од значаја за положај националних мањина, као и председници националних савета националних мањина.*

4) Влада својим решењем именује чланове Савета и одређује орган државне управе, односно службу Владе задужену да пружа стручну и административно-техничку подршку раду Савета.*

Члан 19. (2018)

Национални савети националних мањина

1) Ради остваривања Уставом зајамченог права на самоуправу у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма, припадници националних мањина могу изабрати националне савете.*

2) Национални савет представља националну мањину у култури, образовању, обавештавању и службеној употреби језика и писма, учествује у процесу одлучивања или одлучује о појединим питањима из ових области и оснива установе из ових области.*

3) Национални савет је правно лице.*

4) Национални савети се формирају на принципима добровољности, изборности, пропорционалности и демократичности.*

5) Овлашћења, поступак избора, финансирање и друга питања од значаја за рад националних савета уређују се посебним законом.*

Члан 20.

Буџетски* фонд за националне мањине

Финансирање програма и пројеката у области културе, образовања, обавештавања и службене употребе језика и писма националних мањина средствима из Буџетског фонда за националне мањине уређује се посебним законом. (2018)

Члан 21.

(избрисан)

CHAPITRE IV

PARTICIPATION EFFICACE À LA PRISE DE DÉCISIONS SUR DES QUESTIONS SPÉCIFIQUES, AU GOUVERNEMENT ET À L'ADMINISTRATION

Article 18 (2018)

Le Conseil des minorités nationales

1) Afin de préserver, de promouvoir et de protéger les particularités nationales, ethniques, religieuses, linguistiques et culturelles des membres appartenant à des minorités nationales et d'exercer leurs droits, le gouvernement crée le Conseil des minorités nationales (ci-après: le Conseil) en tant qu'organisme de travail permanent du gouvernement.

2) Les tâches du Conseil sont les suivantes: suivre et examiner l'état de réalisation des droits des minorités nationales et l'état des relations interethniques en république de Serbie; proposer des mesures pour promouvoir l'égalité pleine et effective des membres appartenant à des minorités nationales; surveiller la réalisation de la coopération des minorités nationales avec les organismes de l'État, ainsi qu'avec les organismes de la province autonome et des collectivités locales; examiner les conditions de travail des conseils nationaux des minorités nationales et proposer des mesures dans ce domaine; surveiller la mise en œuvre des obligations internationales de la république de Serbie dans le domaine de l'exercice des droits des membres appartenant à des minorités nationales; examiner les accords internationaux relatifs à la situation des minorités nationales et à la protection de leurs droits au cours de leur conclusion; examiner les projets de lois et les autres règlements relatifs à l'exercice des droits des minorités nationales, donner un avis au gouvernement et confirmer les symboles, les signes et les jours fériés des minorités nationales, sur proposition des conseils nationaux des minorités nationales.

3) Les membres du Conseil sont les responsables des organismes de l’administration de l’État et des services gouvernementaux dont le champ d’action comprend des questions importantes pour la situation des minorités nationales, ainsi que les présidents des conseils nationaux des minorités nationales.

4) Par sa décision, le gouvernement nomme les membres du Conseil et détermine l'organisme d'administration de l'État, c'est-à-dire le service gouvernemental chargé de fournir un appui professionnel, administratif et technique aux travaux du Conseil.

Article 19 (2018)

Les conseils nationaux des minorités nationales

1) Afin d'exercer le droit à l'autonomie gouvernementale garanti par la Constitution dans les domaines de la culture, de l'éducation, de l'information et de l'usage officiel des langues et des alphabets, les membres des minorités nationales peuvent élire des conseils nationaux.

2) Le Conseil national représente une minorité nationale dans les domaines de la culture, de l’éducation, de l’information et de l’usage officiel des langues et des alphabets, participe au processus décisionnel ou décide de certaines questions dans ces domaines et crée des institutions dans ces domaines.

3) Le Conseil national est une personne morale.

4) Les conseils nationaux sont formés sur les principes du volontariat, de l'éligibilité, de la proportionnalité et de la démocratie.

5) Les pouvoirs, la procédure électorale, le financement et d'autres questions importantes pour les travaux des conseils nationaux sont régis par une loi spéciale.

Article 20

Les fonds budgétaires pour les minorités nationales

Le financement des programmes et des projets dans le domaine de la culture, de l’éducation, de l’information et de l’usage officiel des langues et des alphabets des minorités nationales sur des fonds du Fonds budgétaire pour les minorités nationales est régi par une loi spéciale.

Article 21

(Supprimé)